Manje vežbanja a ne više kalorija dovodi do gojenja

Sedentarni način života, a ne unos kalorija, verovatno je uzrok sve veće pojave gojaznosti, kaže nova analiza podataka iz Nacionalnog istraživanja zdravlja i ishrane (NHANES), SAD.

Studija objavljena u časopisu American Journal of Medicine otkriva da je u poslednjih 20 godina došlo do naglog smanjenja fizičke aktivnosti i porasta prosečnog indeksa telesne mase (BMI), dok je unos kalorija ostao na istom nivou. Ispitivači smatraju da bi smanjenje fizičke aktivnosti u slobodno vreme, posebno među mladim ženama, moglo biti krivac za porast stope gojaznosti.

Na osnovu analize podataka iz NHANES istraživanja za poslednjih 20 godina, istraživači sa Stanford univerziteta su otkrili da je broj odraslih žena u SAD-u koje se ne bave fizičkom aktivnošću skočio sa 19,1 odsto u 1994. na 51,7 odsto u 2010. godini. Kod muškaraca je taj procenat porastao sa 11,4 odsto u 1994. na 43,5 odsto u 2010. Tokom istog perioda, prosečan BMI je porastao u svim kategorijama stanovništva, a najviše među mladim ženama starosti između 18 i 39 godina.

Studija se bavila porastom gojaznosti sa aspekta vežbanja i unosa kalorija. Mada istraživači nisu ispitivali koja vrsta hrane se konzumira, primetili su da ukupni dnevni unos kalorija, unos masti, ugljenih hidrata i proteina nije značajno promenjen u proteklih 20 godina, dok stopa gojaznosti među Amerikancima nastavlja da raste.

Istraživači su pratili porast abdominalne gojaznosti, koja je nezavisni pokazatelj mortaliteta, čak i među osobama sa normalnim BMI.

Abdominalna gojaznost se definiše kao obim struka od 88 cm (34,65 inča) ili više za žene i 102 cm (40,16 inča) ili više za muškarce. Podaci su pokazali da se prosečan obim struka povećavao za 0,37 odsto godišnje među ženama i za 0,27 odsto godišnje među muškarcima. Kao i kod porasta prosečnog BMI, grupa stanovništva kod koje je došlo do najvećeg porasta abdominalne gojaznosti su žene.

Nema jednostavnog rešenja u borbi protiv gojaznosti, ali utvrđivanje veze između pada fizičke aktivnosti i porasta BMI, kao i delova stanovništva koji su time najviše pogođeni, može da pomogne zdravstvenim radnicima da razviju ciljane, uspešne intervencije.

Izvor: Elsevier Health Sciences