Pravilo „90 minuta“: Kako ostati odmoran i pored nedostatka sna

Nesanica je moderni fenomen. Živimo u svetu koji nikad ne spava. Naučnici širom sveta su počeli da istražuju posledice koje nedostatak sna ostavlja na naš mozak i telo.

Osamdesetih godina 20. veka, naučnici sa Univerziteta u Čikagu su napravili možda i najbolju studiju koja se tiče ove teme. Profesor Ričard Vajsman i njegove kolege radili su ispitivanja na pacovima. Najpre bi ih priključili na mašinu koja je merila njihovu moždanu aktivnost, a zatim ih stavljali na fiksirani disk. Svaki put kada bi moždana aktivnost pacova ukazivala na to da je zaspao, disk bi počeo da se rotira i na taj način ga terao da se probudi.

Iako su imali pristup hrani, pacovi su u već posle prve nedelje počeli da gube na težini, a krzno je počelo da dobija nezdrav žućkast sjaj. Nakon mesec dana, svi pacovi su uginuli, što ukazuje na to da je spavanje esencijalno za naše zdravlje. Naravno, ovde je u pitanju ekstreman slučaj i verovatno pretpostavljate da manji nedostatak sna ne utiče na normalno funkcionisanje organizma. Međutim, upravo suprotno, čak i neznatan nedostatak sna može da ima dramatične posledice.

Naučnik Gregori Belenki i njegove kolege sa Univerziteta u Vašingtonu su 2003. godine napravili najobimniju studiju koja se tiče ove problematike.
Rezultati su pokazali da su ispitanici koji su spavali tri ili pet sati svake večeri u toku jedne sedmice pokazivali mnogo veći stepen umora i odsustva pažnje od ispitanika koji su spavali po devet sati.

Krajnje logično, rekli biste, međutim, ispitivanje treće grupe koja je spavala po sedam sati u toku jedne sedmice dalo je zanimljive rezultate. Iako su ispitanici iz ove grupe tvrdili da se osećaju podjednako budni kao i oni iz prve grupe, podaci govore drugačije – nakon samo nekoliko dana, osećali su umor, tromost i lenjost.

Belenkijeva istraživanja pokazala su velike opasnosti čak i od nedostatka vrlo male količine sna. Ako samo nekoliko dana spavate sedam ili manje sati, vaš mozak će sporije funkcionisati. Da stvar bude gora, osećaćete se i dalje dobro i nećete pridavati značaj tome. Nakon nekoliko dana stvari mogu postati vrlo nezgodne i opasne.

Druga studija, koju su radili istraživači sa Koledž London Univerziteta, ispitivala je odnos između količine sna i dužine životnog veka. Studija je trajala dvadeset godina i obuhtila je više od 10.000 ljudi. Rezultati, objavljeni 2007. godine, govore da su učesnici eksperimenta, koji su spavali dva sata manje nego što je potrebno, imali dvostruko veći rizik od prerane smrti. Slične rezulte je dobila i druga grupa istraživača analizirajući podatke dobijene na osnovu uzorka od million Amerikanaca.

90 minuta

Postoji tehnika pomoću koje možete da ublažite posledice nedovoljne količine sna. U pitanju je pravilo zvano “90 minuta”.

Istraživači koji se bave problemom nedostatka sna otkrivaju malo poznati trik pomoću kojeg uspevaju da budu odmorni tokom dana. Naime, cikus spavanja se sastoji iz pet različitih faza. Četiri faze se nazivaju non-REM (brzi pokreti očiju), a peta REM faza (bez brzih pokreta očiju) i u toj fazi sanjamo. Jedan ciklus traje 90 minuta.

Stručnjaci tvde da je bitno da ne prekinemo ciklus spavanja i da će odmornija biti osoba koja spava tri sata i ne prekine ciklus, nego osoba koja spava osam sati i prekine ga. Zbog toga je važno odredite vreme kada želimo da ustanemo i da, brojeći od nazad po 90 minuta, utvrdimo kada treba da zaspimo. Ako želimo da ustanemo u osam ujutro, to bi trebalo da izgleda ovako:

8 ujutro > 6.30 > 5.00 > 3.30 > 2.00 > 12.30 > 11uveče

Na osnovu ovog primera, trebalo bi da legnete u krevet 23 ili u 00: 30h kako bi se probudili odmorni u osam sati narednog jutra.

Izvor: Daily Mail