Psihološko izbegavanje: Ovo je navika koja sabotira sreću, prema istraživanju sa Harvarda

Ako se osećate zaglavljeno, ako mislite da vas stalno nešto sprečava da uspete, onda možda imate ovu naviku. Psihološko izbegavanje i sreća su neraskidivo povezani

Svi smo iskusili taj uznemirujući osećaj anksioznosti ili nelagodnosti kada smo se suočili sa situacijom koju smatramo izazovom. To je prirodan odgovor našeg tela kada nešto ne ide dobro, jer sve se na kraju manifestuje fizički, mentalno ili emocionalno. Ovo je alarmni signal koji je ugrađen u nas od rođenja. Ključ uspeha i sreće leži u tome da naučimo da se suočavamo i kako da postupamo u ovakvim situacijama, tvrdi dr Luana Marques, vanredni profesor psihijatrije na Medicinskom fakultetu Harvarda.

Psihološko izbegavanje sabotira vaš uspeh i sreću

Dr Marques je, tokom istraživanja i kliničkog rada dugog 20 godina, uočila da postoji jedna posebna vrsta odgovora na izazove koja nas, jednostavno, blokira i udaljava od sreće i uspeha. Nazvala ga je psihološko izbegavanje.

Psihološko izbegavanje je „svaki odgovor na uočenu pretnju koja pruža trenutno emocionalno olakšanje, ali ima dugoročne posledice“. Da bismo živeli punim životom, moramo naučiti da se suočimo sa svojim izazovima i strahovima.

Psihološko izbegavanje bi, prema tome, obezbedilo kratkoročno olakšanje, iako bi dugoročno moglo samo da dovede do intenziviranja te anksioznosti ili nelagodnosti. Nerešavanjem osnovnih problema ili učenjem da se njima upravlja, to pojačava tu anksioznost suočenu sa sličnom situacijom koju bismo razumeli kao nekontrolisanu.

Tri znaka koji upozoravaju da sprovodite psihološko izbegavanje u praksi

Da li ste se upravo zapitali nad svojim postupcima? Mislite li da postohi mogućnost da je psihološko izbegavanje baš ono što vas blokira? Dr Marques upozorava da postoje tri uobičajena znaka psihološkog izbegavanja i objašnjava kako njima upravljati.

Prvi znak psihološkog izbegavanja: povlačenje

Psihijatar objašnjava ovaj signal upoređujući ga sa susretom sa lavom, u kojem bi naš prvi instinkt bio da pobegnemo. Pa, u svakodnevnom životu bi se desilo nešto slično, ali suptilnije. Na primer, izbegavanje stresnog projekta na poslu uzimanjem nepostojećeg bolovanja ili propuštanjem prilike za posao zbog straha da to uključuje javni nastup su neki od primera.

Umesto toga, trebalo bi da identifikujemo taj strah koji nas destabilizuje. Nakon toga da se zapitamo da li on zaista ima osnova i potražimo način da se sa njime izborimo.

Drugi znak psihološkog izbegavanja: Trenutna reakcija

Ovakvo psihološko izbegavanje imaju oni ljudi koji se svim sredstvima trude da po svaku cenu budemo u pravu i nametnu svoje mišljenje. Neko šalje milione poruka, neko viče…Ali svodi se na isto – pokušaj da se nametne mišljenje.

Gde je rešenje? Prvi korak je da napravite pauzu, a zatim rešite svoju nelagodnost umesto da pokušavate da je eliminišete.

„Udahnite nekoliko puta duboko i pokušajte da osetite senzacije u svom telu. Problem je možda i dalje prisutan, ali ćete imati jasniju glavu da ga rešite“, preporučuje Marques.

Treći znak psihološkog izbegavanja: nepokretnost

Na suprotnoj strani skale je nepokretnost. To je „sklonost da ostanete mirni u neprijatnim situacijama, kao što su nezdrava veza ili mentalno i fizički iscrpljujući posao“, objašnjava Marques.

Mentalno mislimo da situacija i nije tako loša, pa ostajemo mirni, pokušavajući da izbegnemo neizvesnost koju stvara promena. Ako zaista želimo da budemo srećni i uspešni, umesto da ostanemo u ovoj situaciji, preporučljivo je da „identifikujemo šta nam je zaista važno i svaki dan napravimo mali korak da bismo krenuli u tom pravcu“, kaže dr Marques.

Sada kada znamo kako da identifikujemo psihološko izbegavanje, nema izgovora da ne pokušamo da ga ostavimo po strani i pokušamo da idemo ka istinskoj sreći i pronađemo ključ uspeha.