Šećer: Novi izvor energije za medicinske implantate

Inženjeri sa Instituta za tehnologiju u Masačusetsu razvili su ćeliju koja radi na istom šećeru koji hrani energijom ljudske ćelije: glukozi. Ova glukozna goriva ćelija bi u budućnosti mogla da se koristi za rad visoko efikasnih nervnih implantata, što bi moglo da pomogne nepokretnim pacijentima da ponovo pokreću ruke i noge.

Ova goriva ćelija izdvaja elektrone iz molekula glukoze i tako stvara malo električno kolo.

Ideja o glukoznoj gorivoj ćeliji nije nova: tokom 70-tih godina prošlog veka, naučnici su pokazali da mogu da pokreću rad pejsmejkera putem glukozne gorive ćelije, ali je ova ideja napuštena u korist litijum-jonskih baterija, koje su mogle da obezbede mnogo veću struju. Ove glukozne gorive ćelije takođe su koristile enzime za koje se pokazalo da su nepraktični za dugoročnu implantaciju u telu, pošto su posle nekog vremena prestajali da funkcionišu efikasno.

Nova karakteristika gorive ćelije je ta da se dobija iz silikona, primenom iste tehnologije kao kod pravljenja poluprovodničkih elektronskih čipova. Za sada, goriva ćelija može da proizvede do nekoliko stotina mikrovata – dovoljno struje za rad klinički korisnih nervnih implantata veoma male potrošnje.

Proći će još nekoliko godina pre nego što osobe sa povredama kičmene moždine počnu da dobijaju takve implantate u okviru standardne zdravstvene nege, ali to su uređaji koje možete da zamislite kako se napajaju iz glukozne gorive ćelije, kažu istraživači

Teoretski gledano, glukozna goriva ćelija mogla da dobija sav šećer iz cerebrospinalne tečnosti koja razdvaja mozak od lobanje. U cerebrospinalnoj tečnosti ima veoma malo ćelija, tako da je skoro nemoguće da bi implantat postavljen u njoj izazvao imunološku reakciju. Ova tečnost takođe sadrži znatnu količinu glukoze koju organizam u suštini ne koristi. Pošto se samo mali deo napajanja dobija iz glukozne gorive ćelije, uticaj na funkciju mozga bi verovatno bila mala.