Šta je socijalna inteligencija?

Neko smatra da postoje samo tri inteleigencije, logička, tzv. duhovna i socijalna inteligencija. Drugi opet da ih ima mnogo više, npr – matematička, umetnička, prostorna…

Mi danas pričamo o socijalnoj inteligenciji, koja je često bitnija čak i od logičke.

Moglo bi se raći da ljudi sve više gube socijalnu inteligenciju i društvene veštine zbog toga što sve više vremena provode u virtuelnom svetu. Da i u tom svetu imamo kontakt sa drugim ljudima, ali zapravo tu nema prave komunikacije. Na taj nač ne možemo da vidimo prave emocije, samo emotikone… lako je pogrešno nešto protumačiti i sakriti. (Pročitaj: Problem savremenog doba – visoko funkcionalna anksioznost)

O tome šta jeste, a šta nije socijalna inteligencija za Instagram profil @namojnačin pričala je dr Irena Đorđević.

Šta je socijalne inteligencija?

– To je sposobnost da se razumeju drugi ljudi i da se mudro reaguje u interpersonalnim odnosima. Možemo sa sigurnošću reći da je to sposobnost ili zbir sposobnosti koja je/koje su u najčvršćoj sprezi sa uspehom – rekla je doktorka Irena i nastavila:

– Socijalna inteligencija podrazumeva: empatiju (sposobnost prepoznavanja osećanja, potreba i želja drugih ljudi), toleranciju i socijalnu adaptabilnost, samokontrolu, sposobnost lakog uspostavljanja međuljudskih odnosa, sposobnost vođenja i uspešnog upravljanja, sposobnost da razumemo suštinu društvenih situacija.

Getty via Guliver

Članak se nastavlja posle reklama

Kako je došlo do toga da nazivamo „spcijalno inteligentnim ljudima“ one čiji nas postupci i stavovi nerviraju?

– Savremena neuronauka dokazuje koliko međusobne interacije ljudi imaju dalekosežni biološki uticaj na njihove aktere, o čemu piše i Danijel Goleman u knjizi „Socijalna inteligencija“. On ističe „mračnu trijadu“ govoreći o patologiji narcizma makijavelizmu, sociopatiji/psihopatiji. Njih karakteriše nedostatak empatije, narušavanje granica, te „uvlačenje pod kožu“, krivljenje drugih, neadekvatni modeli reagovanja u svakodnevnim situacijama – priča stručnjak i dodaje:

– Često se posle interakcije sa njima osećamo iscrpljenim, a posebno se „lepe“ za ljude koji žive sa imperativom da ugode drugima. Jasno je da već ovih nekoliko pobrojanih, zajedničkih, karakteristika, dovode u pitanje njihovu socijalnu inteligenciju imajući u vidu njenu definiciju – rekla je Irena Đorđević. (Pročitaj: Ne nasleđuje se samo genetika: Šta je generacijska trauma?)

– Ne zaboravimo da osoba koja poseduje visoku socijalnu inteligenciju ne pokušava da izmami snažnu emocionalnu reakciju, da šokira, ne koristi „negativno etiketiranje“ ljudi, ne generalizuje, sluša pažljivo, empatična je i integrisana.