Šta kada ste… alergični na prašinu

Iako se alergija na kućnu prašinu javlja cele godine, simptomi kao što su kijanje i suzenje očiju, izraženiji su tokom jeseni i zime, tačnije u sezoni grejanja. Kada se pomene ovaj zdravstveni problem, najčešće se misli na prašinu koja je svuda prisutna, međutim, većina ljudi zapravo je alergična na grinje koje obitavaju u sitnim česticama prljavštine. Nažalost, prašinu je teško potpuno eliminisati iz životnog prostora, ali redovnim provetravanjem, usisavanjem i pranjem kreveta, tepiha i posteljine, ovi neprijatni alergeni mogu se u velikoj meri suzbiti.

Najčešći simptomi su svrab, crvenilo i plikovi na koži, kao i suzenje očiju, kijanje, kašljanje, gušenje, pa čak i alergijska astma i bronhitis. U svakom slučaju, reakcije se kreću od vrlo blagih, do toliko intenzivnih da značajno ometaju svakodnevni život pacijenta. Tegobe se uglavnom pojačavaju tokom jeseni i zime, kada su mnogo povoljniji uslovi za razmnožavanje grinja.

Kako se eliminišu grinje?

Grinje ne opstaju na višim temperaturama, pa se preporučuje da se veš pere bar na 60 C, čak i kada su u pitanju ćebad i prekrivači. Takođe, treba koristiti usisivač sa vodenim filterom, posteljinu menjati najmanje jednom nedeljno, dušeke redovno usisavati i ako je moguće iznositi na svež vazduh i sunce, a plišane igračke redovno prati u veš-mašini.

Pored toga, iz prostorija gde borave osobe alergične na prašinu treba ukloniti zavese, a tepihe i itisone zameniti prostirkama koje mogu redovno da se peru u mašini. Takođe, stan se mora provetravati nekoliko puta dnevno.

Lečenje

Alergija na prašinu spada u bolesti koje ne mogu potpuno da se izleče, jer je nemoguće potpuno se izolovati od alergena. Ipak, postoje brojni medicinski preparati koji mogu biti od velike koristi u ublažavanju simptoma i olakšavanju svakodnevnog života alergične osobe.

Prvi korak jeste testiranje pacijenta na inhalacione alergene. Osim toga, potrebno je utvrditi stepen imunološke reakcije i ukupnu količinu specifičnih antitela koja se stvaraju kao reakcija na alergene, odnosno grinje.

U lečenje je najčešće uključeno više specijalista – imunolog, dermatolog, pulmolog i ORL specijalista. Pacijent ni u kom slučaju ne sme da kupuje lekove na svoju ruku, niti da samoinicijativno prekida terapiju koja se sprovodi sa ciljem da se spreče akutni simptomi i podigne prag osetljivosti na alergen.

Danas postoji i čitav niz alternativnih metoda koje mogu biti od velike pomoći u lečenju alergija.

Info + Šta su grinje?

Grinje su paraziti koji se hrane ljudskom peruti i vidljive su isključivo pod mikroskopom, a nalaze se u kućnoj prašini, zavesama, tepisima, jastucima, dušecima, kao i na plišanim igračkama… Naučni podaci govore da grinje mogu nastaniti bilo koji deo našeg životnog prostora, a pretpostavlja se da ih u jednom krevetu može biti i više od 1,5 miliona.

Takođe, nauka je potvrdila da u jastuku starom šest godina jednu desetinu njegove težine čine mrtve ćelije kože, žive i mrtve grinje, kao i njihov izmet. Idealni uslovi za razmnožavanje grinja jesu temperatura od 25 stepeni i vlažnost od 75 odsto, pa ih ima manje u prostorijama sa suvim vazduhom i na visokim ili niskim temperaturama. Njihov izmet jedan je od najjačih inhalatornih alergena koji iritira na stotine miliona ljudi.

Autor: Life Content