Treba li se odreći karijere zarad ljubavi i dece?
Za vikend sam se videla sa dugogodišnjim drugom koji je nedavno verio svoju (ne)dugogodišnju devojku, te tako prosvećen i posvećen ljubavi koju je tražio trideset godina, i osvestio za tri meseca, počeo je da drži besedu na temu porodice (koju još uvek nema), partnerstva u kojem je nešto kraće nego ja u slikarstvu (par meseci već šaram četkicom na platnu, ali ne mislim da sam Renoar), majčinstva i žena od karijere koje bi muškarci, samosvesnim izborom, trebalo izbegavati (?!).
– A kakve li su to žene od karijere? – upitah sa dozom samopreispitivanja.
– Takve kao ti… – odgovori ne misleći na sutra.
– I hoćeš da kažeš da bi mene trebalo izbegavati jer idem na posao, i volim svoj posao? – nastavila sam sa samopreispitivanjem, ali i on sa upiranjem prstom.
– Ne zbog toga, već zato što takve kao ti se ne bi odrekle karijere zarad dece i ljubavi… – drznuo se.
– Zašto misliš da ljubav, partner i deca zahtevaju odricanje?
Često se postavlja pitanje može li žena u Srbiji da ima i uspešnu karijeru i sređen porodični život ili, ipak, mora da se odluči za jedno između ta dva? Takođe, poznato nam je i nepisano pravilo kad je reč o životu jedne žene, a koje glasi: školuj se, nađi posao, udaj se, rodi dete.
Naravno, ne bi trebalo globalizovati ovu podelu žena, već ostaviti prostora za različite karaktere, okolnosti u kojima su ti karakteri odrastali, uzdizali se, gradili i padali. Sve bi trebalo uzeti u obzir kada se bavimo ovako složenim pitanjem – deca ili život?!
Pročitajte i … Zašto BI trebalo, a zašto NE BI trebalo da se zabavljate sa starijim muškarcem!
Kliknite na sledeću stranu…
Pronašla sam podatak koji beleži da mlade žene, Y generacije, nisu spremne da žrtvuju svoj lični život radi poslovne karijere. Nije moj drug pisao ovu statistiku, ali se svakako asimilirao sa njom, očito. Da li se slažem sa ovim što nama, ženama, društvo zamera, moram priznati NE.
Prvo, kako je moguće da neko tako paušalno pristupi odgovaranju na pitanje (koje mu niko nije postavio), zatim da tumači kako bi žena reagovala u situciji kada bi joj proradio majčinski instinkt (znajući da je na sudu oborivo čak i ubistvo u drugom stanju, jer je „drugo stanje“), a meni se ne prašta čak ni tuđa percepcija i pogled na mene. Ako izuzmemo da uvek u svoju odranu kažem kako ne mogu ja biti odgovorna za ono kako će me drugi ljudi doživeti, već mogu biti odgovorna samo za ono kako ću ja njih doživeti, ne mogu reći da me nepravedna osuda nije pogodila, i to iz dva razloga. Prvi, jer smo spremni da nekome dodelimo etiketu samo na osnovu naših ličnih stavova i mišljenju o nečemu. I drugi, zato što se od žene, čak i danas kada su mnoge feministkinje napravile sto koraka unapred, očekuje da bi apriori trebalo da se odreknu karijere zarad ljubav.
U stvari, nije toliko ni važno šta društvo očekuje, koliko je važna ta osuda društva da TAKVE žene nisu POŽELJNE.
Moje pitanje je, a gde je tu ljubav? Veruje li iko u snagu ljubavi koja ima tu moć da promeni čoveka, ne zato što nam se ne dopada takav kakav jeste, i zato što bismo mi više voleli da je po našim merama, već da se promeni zato što sam shvati da je promena dobra, da se u promeni raste, razvija, jača, postaje veći i bolji. Promena nikada ne bi trebalo da bude iz nužde već iz želje. Odustati od sebe i svojih ciljeva, ne znači nužno, voleti drugu osobu, znači nedovoljno voleti sebe.
Pročitajte i… Odložite krunu, dame! Princ na belom konju neće doći…
Često se postavlja i pitanje da li bi trebalo da odustanemo od snova kako bi pomogli partneru da „juri“ svoje? Opravdano je odreći se karijere ako procenimo da nam je porodica važnija od svega. opravdano je i preselite se u drugi grad ukoliko je tamo partnerov posao. Opravdano je uraditi sve sa čime se i sami usaglasimo. Ali uvek bi trebalo napraviti razliku između odlaska za partnerom kako bismo mu bili podrška i odlaskom za njim kako ga ne bismo izgubili. U prvom slučaju mi ne gubimo sebe, a u drugom najčešće da.
Nekome je jednostavno važna profesionalna karijera, da se slobodno i kreativno izražava, a nekome je, ipak, porodica na prvom mestu. Ukoliko je naš san nešto što ne može da se uklopi sa partnerovim željama, važno je da budemo iskreni prema sebi, da donesemo odluku sa kojom ćemo se usaglasiti, i zbog koje se nećemo kajati. Svaka odluka ima cenu i toga bi trebalo da budemo svesni. Važno je da ni po koju cenu ne gubimo sebe i naše snove.
Našu autentičnost je nešto što u svakom trenutku mora biti sa nama, ako se od nas zahteva da odustanemo od nečega što nam je jako važno, što je deo našeg identiteta, već u početku je jasno da nam takav odnos neće doneti puno dobrog. Ukoliko pristanete na određen životni izazov, a i dalje živite u prošlosti i životu pre nego što se doneli odluku, onda sigurno niste na dobrom putu.
Pre svega, smatram da je moguće opstati i sa karijerom, partnerom, decom, pa čak i hobijem. Dobra organizacija i volja čine čuda. Zato mi nije jasno zašto se postavlja ultimatum, ili – ili? Kada je moguće živeti i – i.
Pročitajte i… Sve mi možemo biti Elizabet Gilbert! Ovih 9 stvari sam naučila zahvaljujući njoj
Zapratite nas na Viberu! Učestvujte u kreativnim razgovorima i prvi čitajte najinteresantnije vesti sa portala “Lepota i zdravlje” >>> http://www.viber.com/lepotaizdravlje