Uloga večite žrtve: Kako da prestanete da radite sve zbog drugih?

Mnoge od nas u životu prati stalni osećaj da nekome nešto dugujemo. Zajedno sa psihologom otkrivamo kako izgleda uloga večite žrtve i kako se razbija ovaj obrazac

Na izvestan način, žrtvovanje je nešto što smo usvajali od detinjstva. Spremnost da se žrtvuju sopstveni interesi zarad drugih, da se pomogne kako ne bismo izgledali nevaspitano, da se stvari podele sa prijateljem… Razmislite o tome koliko često su nam drugi ljudi govorili da treba da budemo ljubazniji, velikodušniji, odgovorniji.

Živeti radi sebe i zadovoljavati sopstvene želje uvek je donosilo osudu društva, dok je uslužnost veoma cenjena. Tek u odraslom dobu to dovodi do toga da se u čoveku budi kompleks krivice i osećaj da uvek nekome nešto duguje. Narod to zove: večita žrtva.

Uloga večite žrtve – zašto je ovaj kompleks češći kod žena?

Ovakvo ponašanje žrtve često se primećuje kod žena. Od njih se može čuti „sve sam uradio za njega, ali on to nije cenio.“ Na pitanje „zašto si onda to radila?“ odgovor je uvekisti: „Mislila sam da će  biti bolji prema meni“. U prevodu: žene daju očekujući da će dobiti srazmeran odgovor.

Uloga večite žrtve – kako se razvija ovaj kompleks?

Neko je radio više poslova da bi izdržavao porodicu dok je partner tražio sebe, neko se u potpunosti brinuo o vaspitanju deteta i kućnim obavezama dok je supružnik provodio vremeu kancelariji, neko je žrtvovao svoju karijeru zarad porodice, neko je odustao od hobija, preselio se… Spisak se može nastaviti unedogled, ali postoji samo jedan zaključak: potpuna žrtva nije put do duge i srećne veze, već deprecijacija sopstvene ličnosti.

Ovo se dešava iz dva razloga. Prvi razlog je vezan za činjenicu da žena od samog početka nije uspostavila granice dozvoljenog u vezi i nije ih odredila za drugu polovinu. Strah da će upravo te granice uplašiti partnera, teraju vas da činite i ono što ne želite.

Drugi razlog je trauma iz detinjstva i želja da se nadoknadi nedostatak osećanja koji ste tad iskusili. A da biste ih dobili, osećate da morate da ugodite i čekate pohvale, jer tako ste naučeni kao dete. Međutim, ovaj put vodi ka sazavisnim odnosima, čiji je scenario onda veoma teško promeniti. U takvoj vezi vaša žrtva neće biti cenjena.

Kako prestati da živite život za druge?

Prvo morate naučiti da volite sebe i razumete svoje želje. Osoba koja ne zna šta je samoljublje neće moći da voli drugog. Zapamtite da put žrtvovanja u ime ljubavi nema nikakve veze sa ljubavlju. Budite iskreni prema sebi, razmislite šta biste stvarno želeli.

Umesto da dajete nekome, počnite da dajete sebi. Zapamtite svoje snove, ideje i oživite ih. Možda ste dugo želeli da naučite kako da igrate tenis ili naučite španski. Počnite da brinete o sebi.

Naučite da budete samodovoljni. Ovo ne zahteva da budete jaki i nezavisni, samo treba da shvatite da ste važni sebi i drugima, da ste cenjeni, i što je najvažnije, sami cenite i volite sebe onakvima kakvi jeste.

Obratite pažnju na one koje društvo poštuje. Pokušajte da naučite od njih kvalitete koje koriste. Po pravilu, to su ljudi sa jasno izgrađenom životnom pozicijom. Oni jasno znaju šta žele, a sigurno razumeju šta ne žele, čak i ako se to drugima ne sviđa. Krenuvši na ovaj put, steći ćete samopouzdanje, početi da cenite postojeće kvalitete u sebi i teško da ćete želeti da pokušate da osvojite nečiju ljubav uzaludnim žrtvama.