Kako usamljenost povećava rizik od noćnih mora

Usamljenost nije samo osećaj izolovanosti ili nedostatak društvenih kontakata. Prema kliničkoj psihološkinji, dr. Vanesi Kenedi, „Usamljenost je uznemirujući osećaj izolovanosti ili nedostatka povezanih, poverljivih odnosa.“ Može se manifestovati na različite načine—od nepostojanja značajnih odnosa, preko osećaja nepodržanosti u stresnim situacijama, do straha od povezivanja s drugima.

Kako usamljenost izaziva noćne more?

Ponavljajuća usamljenost koja negativno utiče na vaše raspoloženje ili kvalitet života zahteva pažnju i rešenje, a jedan od prvih znakova može biti loš san, posebno ako se završava noćnim morama.

Odakle dolaze noćne more?

Noćne more se javljaju kada je naš svesni deo mozga isključen, ali podsvesni deo i dalje reaguje na svet oko nas, objašnjava klinička psihološkinja dr. Megan Markam. „Istraživanja pokazuju da se noćne more često dešavaju tokom REM faze sna, kada je podsvesni deo mozga aktivan,“ kaže ona. Kada su faktori kao što su stres, anksioznost ili izloženost traumi pojačani, naš san brzo reflektuje te osećaje.

Statistike pokazuju da su žene posebno podložne noćnim morama izazvanim stresom i anksioznošću, dodaje dr. Kenedi. Razlike u socijalizaciji između muškaraca i žena mogu doprineti tome da žene češće doživljavaju noćne more u poređenju sa muškarcima.

Većina nas se suočava sa određenom količinom stresa i anksioznosti u svakodnevnom životu, ali kada su ovi problemi prisutni kod osoba koje hronično osećaju usamljenost, one često nemaju kome da se obrate. „Veza između usamljenosti i noćnih mora može biti povezana s našim umom koji se prepušta strahovima i anksioznostima bez socijalne podrške koja bi nas umirila,“ kaže dr. Kenedi. Pored toga, osobe koje se osećaju usamljeno su izložene većem riziku od razvoja hipertenzije, kardiovaskularnih bolesti i drugih zdravstvenih problema pogoršanih stresom.

Usamljenost se može podeliti na dva načina: socijalnu usamljenost i emocionalnu usamljenost.

„Socijalna usamljenost se definiše kao odsustvo socijalnih interakcija ili odnosa i slična je izolaciji ili povlačenju iz društvenih interakcija,“ kaže dr. Kenedi. „Emocionalna usamljenost je osećaj da nismo emocionalno bliski s drugima ili da nas drugi ne razumeju dobro.“ Dakle, nije samo nedostatak veze ono što može dovesti do usamljenosti, već i uverenje da nas niko ne može razumeti. Kada odlučimo da nas niko ne može razumeti, možemo se izolovati kao oblik zaštite.

Usamljenost: Kako se boriti?

Ne postoji univerzalno rešenje za borbu protiv usamljenosti, i taj proces ne može biti završen u jednom danu, ali postoje načini da se osećamo povezanije sa svetom oko nas.

Svakodnevne aktivnosti na otvorenom

Dr. Markam preporučuje obavljanje dnevnih zadataka koji zahtevaju izlazak napolje. „Jednostavni zadaci kao što su šetanje psa ili odlazak u park mogu pružiti načine za interakciju i smanjenje osećaja usamljenosti.“ Nije potrebno započinjati razgovor—samo izlaskom napolje i boravkom među ljudima, osećaćete se povezanije.

Društveni događaji

Društveni događaji su jedan od najdostupnijih načina za uspostavljanje kontakata, posebno ako želite da upoznate nove ljude. „Volontiranje i učestvovanje u grupnim časovima ili timskim sportovima su drugi načini za angažovanje i stvaranje značajnih razgovora,“ kaže dr. Markam. Pratite društvene događaje u svom kraju i namerno idite na njih.

Telefonski pozivi

Ovo može biti teško, ali prednosti su izuzetno pozitivne. Napravite napor da jednom nedeljno pozovete voljenu osobu, što može produbiti vašu vezu, posebno ako lična okupljanja nisu vaš stil ili ako voljene osobe žive daleko.

Terapija

Iako se lakše kaže nego što se uradi, terapija može pomoći da dođete do korena problema. „Definisanje uzroka vaše usamljenosti može vam pomoći da radite na njima i identifikujete strategije za njihovo poboljšanje,“ kaže dr. Kenedi.