Vodič do zdravlja: Pobedite hronični umor

Naučnici su ustanovili da je umor i nespavanje stresni faktor koji može najozbiljnije da ošteti zdravlje, i da nije ništa manje poguban od angine ili virusa gripa. No, najčudnije od svega je da, uprkos milionima ljudi širom Evrope kojima je sindrom hroničnog umora (SHU) dijagnostikovan, još uvek postoje doktori koji ga ne priznaju kao „zvaničnu bolest“.

Reč je o narušenom imunološkom sistemu, tako da ne pomaže ni onaj čuveni lek „sutra ću se dobro naspavati i sve će biti mnogo bolje“. I kada se probudite, vaš imunološki sistem uopšte neće biti mnogo bolje, tako da je potrebno preduzeti malo ozbiljnije mere. Ukoliko to ne učinite, SHU će dovesti do smanjivanja vaših aktivnosti na profesionalnom, društvenom i ličnom planu.

Simptomi

SHU u većini slučajeva nastupa naglo, kod do tada sasvim zdravih osoba. Simptomi SHU su nesanica, slabost, povišena temperatura, bol u grlu, natečene i bolne limfne žlezde (najčešće one na vratu ili ispod pazuha), zatim dekoncentracija, depresija, glavobolja, razdražljivost, nervoza, problemi sa srcem, aritmija, tahikardija, bol u mišićima i zglobovima (upale mišića i situacije koje vas nagone da stalno idete kod masera), gušenja, vrtoglavica, proliv i drastičan pad radnih sposobnosti.

Pošto ste stigli samo na korak „do provalije“, i imunitet vam je na nuli, lako podležete virusima, infekcijama, a akumulirani stres može da dovede do ozbiljnijih srčanih oboljenja. Naravno, pošto su simptomi toliko raznoliki, može vam se učiniti da imate pregršt drugih bolesti – od gripa do HIV-a.

Ukoliko ste prepoznali neke simptome kod sebe…

• Obratite se lekaru

Lekar će, u razgovoru sa vama, zaključiti da li ste „zreli“ za psihologa, psihijatra, za stručnjaka za ishranu, fizioterapeuta, ili možete sami da se lečite. U svakom slučaju, moraćete da „pronađete sebe“, način života koji vam najviše odgovara, a ne premara vas. I

Isto tako, možda imate i neku neprepoznatu bolest, koju će lekar dijagnostikovati – srčanu (tihi infarkt srčanog mišića), bubrežnu (hronična bubrežna insuficijencija), šećernu bolest, hroničnu bakterijsku infekciju, poremećaj štitne žlezde, cirozu jetre, ili, ne daj bože, hepatitis, sidu, limfom, multipla sklerozu, reumatoidni artritis… koji se podmuklo „provlače“ kroz sindrome hroničnog umora.

Trebalo bi da, u nekim slučajevima, napravite i osnovne laboratorijske preglede: krvne slike, urina, hormona štitne žlezde, kao i da dobijete nalaze elektrolita, fosfora, kalcijuma. Možda samo imate metabolički poremećaj (manjak ili višak kalcijuma, recimo)…

• Probajte sa rekreacijom

Najdelotvorniji odmor definitivno nije gledanje televizijskog programa, ni uživanje uz video i kompjuterske igre, pre svega zbog pozitivnih jona. Morate imati aktivniji odmor – šetnja po svežem vazduhu i po svim vremenskim uslovima je minimum svih minimuma, ali tu su i džoging, teretana, kolektivni sportovi. Kada ste u boljoj kondiciji, u mišićima i mozgu ima više kiseonika, tako da se otklanjaju depresija i mišićna slabost.

• Promenite ishranu

Ako se osećate dobro početkom dana, a sve lošije i lošije kako se bliži veče, možda se loše hranite – često je u pitanju anemija (moraćete da jedete crveno meso, jagode i sve ostalo što u sebi ima dosta gvožđa), pa vaša krv ne može da prenese dovoljno kiseonika do udaljenijih delova tela.

Otud vrtoglavice, bol u mišićima i pospanost. Pročitajte uputstva o zdravoj ishrani, ima ih bezbroj. Često će vam prepisati stvari kao što su vitamini, minerali, ili analgetici. Poslušajte savete iskusnijih i stručnijih kada su u pitanju lekovi i dodaci ishrani.

• Obratite pažnju na mentalnu higijenu

Nemojte nikada nositi posao kući. Neka vaš dom bude i vaša sloboda – bez tenzija i stresa. Posao obavljajte na poslu, a kada zatvorite vrata kancelarije, morate početi da razmišljate o nečemu potpuno drugom – o zabavi, porodici, sportu, putovanjima… O svemu što nije posao.

Naravno da je teško imati mentalnu higijenu. Ali, isplati se. Setite se svog omiljenog hobija i vratite mu se. Setite se kada ste bili najsrećniji i analizirajte kako ste tad živeli i koliko ste se družili. Napravite spisak nekada nerazdvojnih prijatelja sa kojima se više ne čujete, i idite sa njima na piće.

• Više se odmarajte

Jedini ispravan način borbe protiv hroničnog umora, dok je ova bolest još u takozvanom „ranom stadijumu“, jeste da priuštite sebi nekoliko nedelja odmora od napornog posla. Ako to ne može da bude odmor, uzmite bolovanje. No, ukoliko se bojite svog nadređenog, koji bi vas mogao ukoriti ili otpustiti zbog „bolovanja zbog bolesti koja nije bolest“ – učinite to. Spasićete se, sebe i svoje zdravlje, a za posao ne brinite – bolje ćete raditi u drugoj firmi kada ste odmorni, nego iscrpljeni i uništeni u trenutnoj.

Osmočasovno spavanje je neophodno i kada niste na odmoru. Ne verujte ljudima koji vam se hvale da spavaju 5-6 sati dnevno, da imaju ogromnu platu i da se pritom dobro osećaju. To jednostavno nije istina, već je njihova autosugestija nastala u skladu sa važećim trendovima da treba biti „japi 24 sata dnevno“. Nije nikakav gubitak ako propustite neku premijeru, ne zaradite sav novac ovoga sveta, ili prespavate doručak subotom.

Autor: Life Content