Za i protiv: Stvari koje (ne) škode vašem srcu

by | februar 5, 2014

Zdrav način života je preventiva svih bolesti, pa i bolesti srca. No, koliko je danas zaista moguće držati se pravila zdravog života i istrajati u svojim namerama? Otkrijte koje to stvari škode, a koje pozitivno utiču na zdravlje srca.

caj

DA!

Optimizam

Dobro raspoloženje smanjuje rizik od bolesti srca, posebno kod osoba s porodičnom istorijom ove bolesti. Vesela narav može poslužiti kao zaštita od zdravstvenih tegoba koje uzrokuje stres.

Članak se nastavlja posle reklama

Čaj

Zeleni i crni čaj smanjuju loš holesterol (LDL). Samo jedna šoljica čaja dnevno poboljšava funkcije arterija.

Magnezijum

Članak se nastavlja posle reklama

Ovaj mineral ima važnu ulogu u zdravlju srca, a dodatnih 200 miligrama dnevno smanjiće rizik od bolesti za čak 22 odsto. U svakodnevnu ishranu obavezno uvrstite celovite žitarice, orašaste plodove i lisnato povrće.

Alkohol

Članak se nastavlja posle reklama

Čašica alkoholnog pića može smanjiti rizik od iznenadne srčane smrti za 30 do 40 odsto. No, važno je da se zadržite na jednom pićujer veća doza ima suprotan učinak.

NE!

Buka

Živite li u blizini, na primer, železničke pruge ili bučnog mesta gde je velik protok saobraćaja, to bi moglo da poveća rizik za bolesti srca. Naime, stručnjaci veruju kako neprestana buka može gomilati stres, što povećava krvni pritisak.

Hormonski poremećaji

Članak se nastavlja posle reklama

Rizik od srčanog udara je sedam puta veći kod žena kojima naglo padne nivo estrogena i testosterona što je specifično za ulazak u menopauzu. Ukoliko vam izostaju menstruacije, naglo se gojite i primetili ste povećan rast dlačica to je znak da hitno morate posetiti ljekara.

Zagađen vazduh

Nepročišćen vazduh može dovesti do ateroskleroze. Ukoliko ste u mogućnosti, izbegavajte da se krećete zagađenim saobraćajnicama kako biste smanjili rizik od srčanih oboljenja.

Bes

Svakome se dogodi da se ponekad razbesni. Međutim, ljudi koji su često besni prava su meta za srčani udar. Naime, izgledi za izazivanje srčanog udara su dva puta veći dva sata nakon izliva besa jer se tada ispuštaju ogromne količine kortizola i adrenalina što sužava arterije.

Članak se nastavlja posle reklama

Izvor: magazin.net.hr

Tagovi: