ŠETNJOM do zdravlja

Rado biste se bavili nekim vidom fizičke aktivnosti, ali -iskreno – niste neki sportski tip? Da li ste razmišljali o brzoj šetnji, kao jednostavnoj, ali delotvornoj fizičkoj aktivnosti? Ipak, i šetnja podrazumeva određena pravila.

Šetnja je jedan od najjednostavnijih, ali i najboljih oblika fizičke aktivnosti, i to iz više razloga: postoji minimalna mogućnost povreda, angažuju se velike grupe mišića, povoljno utiče na kardiovaskularni, respiratorni, koštani i mišićni sistem.

U početku, šetnja ne bi trebalo da traje duže od 20 minuta. Prvih pet minuta treba da se zagrevate uz lagano pešačenje, a poslednjih pet usporavajte hod. Kontinuirano brzo pešačenje, u prvo vreme, ne treba da traje duže od 10 minuta.Tehnika pravilnog hodanja podrazumeva da umesto dugih pravite više kraćih koraka u minuti. Ruke savijajte u laktovima, pod uglom od devedeset stepeni – držeći ih čvrsto u tom položaju, laktove održavajte u visini struka, uz opuštena ramena. Koristite leđne mišiće, koji treba da vas pokreću. Da biste se za vreme hoda snažno odgurivali napred, koristite mišićne kontrakcije zadnjeg dela butine i stražnjice, uz čvrsto pritiskanje tla stopalom.

Trebalo bi da nosite patike, i to platnene sa mekim đonom. Intenzitet pešačenja odredite mereći puls. Merenje pulsa je jednostavno – tri prsta stavite na arteriju, koja se nalazi odmah iznad leve šake, izbrojte otkucaje u toku 15 sekundi pa kada taj broj pomnožite sa 4, dobićete broj otkucaja u minuti. Prvog dana vežbajte sa 50% maksimalne srčane frekvencije.

Ukoliko osetite brzo lupanje srca, otežano disanje, mučninu ili vrtoglavicu, prekinite trening. Najmanje dva do tri sata pre početka šetnje nemojte jesti „tešku“ hranu. Pre ove aktivnosti i tokom nje pijte mnogo tečnosti. Dobro bi bilo da imate sat da biste mogli da odredite tačno vreme pešačenja – još bolje bi bilo kada biste imali štopericu – a najkorisniji bi bio mali pulsometar.

E.Č.