Tehnika svesnog disanja pomoći će vam da se smirite u sekundi
Tehnika svesnog disanja u nekoliko trenutaka može da vas umiri i pomogne vam da se izborite sa najstresnijim situacijama
Prema stručnjacima, u proseku udahnemo 21.000 puta dnevno, udahnuvši i izdahnuvši između 7.200 i 8.600 litara vazduha svaka 24 sata. Ovo je pokret koji izvodimo nesvesno, to je nešto što automatski radimo a da toga nismo ni svesni. Tek kada osetimo da gubimo dah, da nam se disanje ubrzava, mi obratimo pažnju na naše disanje.
Postoje discipline kao što su joga ili meditacija u kojima disanje igra osnovnu ulogu i koristi se za dobrobit celog organizma. Takozvano „svesno disanje“, koje nije ništa drugo do disanje sa namerom, omogućava nam da svoje telo snabdemo kiseonikom, da zauzdamo simpatički i parasimpatički nervni sistem. Baš ono što radimo kada imamo napad straha, a neko nam kaže: „diši duboko“.
Šta je to svesno disanje?
Svesno disanje ima veliku moć da nas umiri i opusti, i može nam pomoći da smanjimo broj otkucaja srca. Koncept koji je postao prilično popularan poslednjih godina.
„Svesno disanje nam omogućava da direktno utičemo na naš nervni sistem kroz tehnike koje regulišu ritam i dubinu disanja“, počinje Patriša Dragiči, wellnes instruktor „svesno disanje se vežba, pomaže nam u upravljanju stresom i emocijama, a ono što ga čini tako moćnim je njegova jednostavnost: svima nam je dostupno, prirodno je i svako može da ga pretvori u veoma moćno sredstvo za naše mentalno i fizičko blagostanje“.
Kako funkcioniše svesno disanje?
Naše nesvesne funkcije, među kojima su disanje i otkucaji srca, regulišu parasimpatički i simpatički nervni sistemi.
Simpatički sistem aktivira telo u stresnim situacijama, poznat je kao „bori se ili beži“ (fight or flight). On ubrzava srčani ritam, povećava dotok krvi mišićima, širi disajne puteve i usmerava energiju na hitne reakcije. Za razliku od njega, parasimpatički sistem deluje suprotno, odgovoran za „odmor i varenje“ (rest and digest). Smanjuje srčani ritam, poboljšava varenje i podstiče regeneraciju tela. Zajedno održavaju telesnu ravnotežu (homeostazu), prilagođavajući reakcije organizma potrebama trenutne situacije.
Kontrolisano disanje aktivira parasimpatički nervni sistem, podstičući smirenost i smanjujući stres. Postoje naučne studije koje pokazuju da sporo disanje može smanjiti kortizol, takozvani hormon stresa, i poboljšati naše kardiovaskularno zdravlje; snizi nam pritisak i otkucaje srca.
Kako vežbati disanje kod kuće?
Ako želimo da počnemo da vežbamo disanje, možemo to da radimo kod kuće ili gde god želimo, samo nam je potreban miran prostor i mesto na kome ćemo udobno sesti. Idealno bi bilo da vežbate oko 5-10 minuta svadnevno, najbolje ujutru kada se probudimo ili uveče pre spavanja.
Počnite tako što ćete duboko udahnuti kroz nos i polako izdisati kroz usta. Postoje tehnike poput 4-7-8 disanja, gde udišete 4 sekunde, zadržite dah 7 i izdahnite 8, koje možete da vežbate. One će vam pomoći u bilo kom trenutku da se smirite.
Tehnika svesnog disanja koja smiruje:
Postoje razne tehnike, ali se ove tri smatraju najdelotvornijim.
4-7-8 disanje: Udahnite brojeći do 4, zadržite dah 7 sekundi i polako izdahnite brojeći do 8. Ova tehnika je posebno korisna za smirivanje uma pre spavanja.
Bok Breathing: udahnite 4 sekunde, zadržite 4, izdahnite 4 i ponovo zadržite 4. Idealno je za balansiranje uma u vremenima anksioznosti.
Vođeno dijafragmatično disanje: Možete koristiti aplikacije za meditaciju koje uključuju vežbe disanja koje će vam pomoći da uđete u ritam.
Kako vam tehnika svesnog disanja pomaže da se smirite?
Naše disanje je direktno povezano sa nervnim sistemom i deluje kao emocionalni termometar, koji pokazuje da li određeni stimulus doživljavamo kao opasan ili bezbedan. U slučaju opasnosti i stresa, disanje postaje ubrzano i uznemireno, koncentriše se u gornjem delu tela, aktivira se simpatički nervni sistem. Svesnim prelaskom na sporije, dublje disanje, šaljemo ohrabrujući signal nervnom sistemu, kao da govorimo: „Možeš da se smiriš, dobro smo.