Vežbanje kao prevencija povreda

Autor: Milan Zarić profesor sporta
www.licnitrener.com

Da li ste znali da 80 odsto sportskih povreda nastane bez kontakta sa protivnikom, ili preprekom? Ne postoji šablon kako se ljudi povređuju, ali zato možete uticati preventivno na nastajanje sportskih povreda. Najbolji način za to je da ispoštujete tri navedene preventivne mere.

Na prvom mestu je zagrevanje. Počinjete sa nekom kardio spravom – traka, bicikl ili pak vijača pomoći će u podizanju temperature tela, što je i cilj u prvoj fazi zagrevanja. Da biste telesnu temperaturu podigli na radnu temperaturu, dovoljno vam je 10 minuta vežbanja.

Kasnije zagrevanje nastavljate sa vežbama oblikovanja, od vrata do skočnog zgloba. U zavisnosti od toga šta na treningu radite, potencirate određene delove tela koje posebno zagrevate što specifičnim vežbama. Nakon toga možete sigurno i bezbedno nastaviti sa treningom.

Druga preventivna mera je istezanje. Na početku vežbi za određeni deo tela, istezanje radite u dinamičnom režimu. To znači da su zadržavanja u maksimalnoj amplitudi pokreta minimalna, dok je broj ponavljanja oko 20.

Na kraju treninga potrebno je polako i temeljno istegnuti sve prethodno angažovane mišiće. Režim rada je statički, a zadržavanja u maksimalnoj amplitudi pokreta oko 20 sekundi. Najbolji savet je da svaku vežbu radite do maksimuma. Istezanje je aktivnost koja se preporučuje osobama svih uzrasta, benefiti su višestruki.

Na kraju, ali ne i najmanje bitno, jeste vežbanje u kontinuitetu. Ako vežbate sa čestim pauzama od po nekoliko dana, svaki put iznova i iznova vaši mićići, tetive i zglobovi trpe pritisak novog početka. Mišići su veoma prilagodljivo tkivo, u zavisnosti od potrebe aktiviraju određeni procenat sebe. Samo ukoliko redovno vežbate imaćete i 100 odsto aktivan i spreman mišić da reaguje na nepredviđene pokrete koji, uglavnom kod netreniranih osoba, izazivaju sportsku povredu. Mišići su najbitniji zglobni stabilizatori.

Aktivirajte se i vežbajte bez straha od povrede, vežbanje je zdravlje!