Bolesti izazvane pušenjem: Da li je duvanski dim veći krivac od nikotina?

Bolesti izazvane pušenjem nastaju usled konzumiranja cigareta, a ko je veći krivac za to: nikotin ili duvanski dim?

Štetnost pušenja na organizam pušača se ogleda u postojanju preko 6.000 štetnih, iritativnih i toksičnih mateija koje se nalaze u duvanskom dimu.

Dr Aleksandra Ješić, specijalista opšte medicine

Bolesti izazvane pušenjem

Dr Aleksandra Ješić, specijalista opšte medicine, ističe da se veoma često štetnosti nastale pušenjem dovode u vezu sa efektima nikotina. Nikotin generiše zavisnost i jeste razlog zbog koga se pušači vraćaju cigaretama, međutim nije primarni uzročnik bolesti povezanih sa pušenjem. Sagorevanjem duvana oslobađaju se mnoge štetne i potencijalno štetne materije koje su osim pušaču jednaka pretnja i pasivnom pušaču.

–Pušenje izaziva hronična inflamatorna oboljenja disajnih puteva,kardiovaskularnog sistema, rano započinjanje aterosklerotičnih oboljenja i niza maligniteta. Pušači i nepušači izloženi duvanskom dimu udišu kancerogene materije koje se oslobađaju sagorevanjem. One se u organizmu metabolišu i u ćelijama dovode do promena na DNK. Mutacije u ćelijama mogu dovesti do razvoja raka tako što remete normalne signale za kontrolu rasta – ističe dr Ješić.

Ostavljanje pušenja

Pušači koji žele da prestanu sa pušenjem mogu da potraže pomoć u Savetovalištu za odvikavaje od pušenja koji se nalaze u primarnim ustanovama Program “Prekini sada -7 koraka do slobode” se koristi više od 30 godina i pomogao je velikom broju ljudi da prestanu da puše.

Akcenat je na izgradnji motivacije, jačanju socijalne podrške i razumnom rešavanju problema. Program sadrži sedam neophodnih koraka i svaki korak je podjednako važan da bi postigli glavni cilj, a to je da od pušača postane nepušač. Odvikavanje od pušenja nije dogadjaj, to je proces koji zna dugo da traje. Izmeniti životni stil pušača nije lako, potrebna je čvrsta volja i istrajnost jer pušenje utiče na brojne aspekte života.

–Pušači koji žele da ostave pušenje moraju biti strpljivi, dovoljno motivisani i istrajni u želji da se reše ove ružne i pre svega štetne navike. Koliko će osoba biti uspešna u prestanku pušenja zavisi i od njene motivacije za prestanak, od stepena zavisnosti kao i od podrške koju dobija dok prolazi kroz rad savetovališta. Ovaj proces zavisi od mnogih faktora i vremenski je individualno prilagođen svakoj osobi. Najbolja opcija je svakako da se nikada ne počne sa pušenjem.

Pročitajte i… Pušenje izaziva depresiju

Ukoliko je osoba već postala pušač, najbolje je da što pre prestane sa ovom navikom. One koji se neće i pored brojnih pokušaja lako odreći ove navike, treba informisati da na tržištu postoje manje štetne alternative pušenju. Kroz rezultate naučnih istraživanja koje sam imala priliku da sagledam, uverila sam se da postoje proizvodi koji zagrevaju duvan umesto da ga sagorevaju, te predstavljaju manje štetnu alternativu pušenju. Ovi proizvodi sadrže nikotin i svakako nisu bez rizika, ali su oslobodjeni velikog broja drugih toksičnih materija koje nastaju sagorevanjem cigareta – kaže dr Ješić.

Kada čovek prestane sa pušenjem proces čišćenja organizma je dugotrajan i traje i do 10 godina, zavisi od dužine pušačkog staža, broja popušenih cigareta, godina starosti kao i kad se počelo sa ovom lošom navikom kao i od stepena otpornosti organizma.

Priredila: Lidija Ćulibrk