Dom zdravlja „Dr Ristić“: Odgovori na vaša pitanja (psihologija)

Odgovara: Aida Zonjić, psiholog

P: Suprug i ja već neko vreme imamo problem sa proširenjem porodice. Ustanovljeno nam je da jedino putem vantelesne oplodnje možemo da se ostvarimo kao roditelji. Poslednje tri godine prolazimo kroz sve te uspele i neuspele pokušaje, takoreći sami. Za očekivati je da naši roditelji budu uz nas, bar kao podrška, ako ne finansijski. Međutim, poslednji put se dogodilo da, iz potpuno nejasnih razloga, izgubim bebu u petom mesecu trudnoće. A mi smo, pored sve te agonije i mog dužeg perioda provedenog u bolnici, imali problem i sa našim roditeljima, kako mojim tako i njegovim. Moram da priznam da su me moji više povredili. Sedeli su kod kuće i samo telefonirali, obaveštavali druge ne gledajući da li nama treba nešto. Moj suprug je za to vreme morao da bude kod njih jer sam u njihovom gradu ja bila u bolnici. Činili su da situacija bude još gora nego što jeste. Kada dođu u posetu, meni bude još teže. Zamišljaju kao da se ja ne raspitujem tu dovojlno o svom stanju. Naravno da nije tako, prosto postoje situacije u medicini u kojima ni lekari ne mogu ništa. Prošli smo i kroz period kako oni naprosto ne žele da dolaze meni u pesetu jer je njima teško. A meni nije? Da ne pričam kako je tek bilo mom suprugu koji čak nije ni obroke mogao da ima, jer moja mama navodno pati pa štrajkovala tako što nije htela ništa da radi u kući. Uzdiše po kući, lupa, žali se drugima kako ona sve to sa mnom teško podnosi. Mog supruga niko nije ni primetio dok je bio tu, a mene niko nije ni pozvao da pita kako sam. A sad u ovom periodu i da ne govorim. Naprosto, niko se ne interesuje kako sam sad. Smatraju, to je prošlo. I dalje sam pod nadzorom lekara i imam razne preglede. I psihički i fizički je to bio, a i dalje je jako težak period za mene. U nedoumici sam. da li uopšte biti s nijma u kontaktu ili ne. Jer naprosto ne želim da budem ja ta koja teši druge. To je moj problem i ako je ikome teško meni je. Ako je ikome potrebna podrška, meni je. Ako neko želi da zna kako sam, taj će me nazvati. Oni čekaju da ja pozovem, da pitam za sve njih kako su ,da im rešim neke probleme ako mogu i onako usput da im kažem kako sam. Ja jesam uvek bila komunikativna, dobra i želela da pomognem i učinim kako njima, tako i rodbini. Sad prosto gubim interesovanje za bilo šta, ubija me ovo što nam se desilo i jednostavno ne želim nikoga ja da tešim. Okrenula sam novi list jer drugačije ne može. Napravila sam neki zid oko sebe, gde mi osim supruga više niko i ne treba. Maja

O: Poštovana, potpuno ste ispravno učinili što ste se na neki način ogradili od sopstvenih roditelja koji ne pokazuju pravu empatiju prema vama i koji se ponašaju dosta nezrelo kao da je njima teže nego Vama. Jedan od razloga zbog kojih se oni tako ponašaju prema Vama je verovatno u činjenici što ste Vi isuviše do sada svima pomagali i bili dobri čineći svima u porodici, a zanemarivajući sebe. Pitajte se sada otkuda ta Vaša potreba! Nikako nije prijatno spoznati ovakvu činjenicu da roditelji, a pogotovo majka, očekuju da Vi njih uvek prvi zovete, da nemaju pravog osećaja za Vaše probleme kao njihovog deteta kao i da čak očekuju i ljute se ako niste tu uvek za njih. Rekla bih da je to nezrelo o egoistično ponašanje. Uostalom to se videlo i po tome kako su se odnosili i prema Vašem suprugu. Stoga, ako ste u nedoumici da li sa njima da ostanete u kontaktu, moj Vam je savet da ne prekidate kontakt jer to su Vaši roditelji, ali da im svojim novim ponašanjem jasno stavite do znanja da ste Vi sebi sami najvažniji, da volite sebe i da želite da brinete za sebe i svoje zdravlje. Sve drugo je na drugom mestu! S obzirom na to da Vas suprug razume i da ste bliski daće Vam i on podršku sigurno. Na taj način ćete se zaštiti od nepotrebnog nerviranja usled očekivanja da oni nešto učine za Vas, pogotovo sada kada Vam nervoza, napetost i sekiracija nikako nisu potrebni jer ste u fazi rehabilitacije posle gubitka bebe. Sada za promenu, shvatite i prihvatie, ma koliko to bilo bolno za Vas, da oni ne ispunajvaju Vaša očekivanja, da je to tako jer verovatno i ne mogu puno da pruže, nemaju kapacitet da vole i samim tim ćete biti manje razočarani. Prihvatite ih takve kakvi jesu, ali zato nemojte ni Vi više toliko sebe davati jer ne dobijate adekvatan odgovor onda kada je Vama teško. Moguće je da će oni tek tada početi ponešto da uviđaju o svom ponašanju i o Vama kao kćerki koja ih voli, mada nije sigurno. Želim Vam sve najbolje, da brzo prevaziđete krizu u kojoj se nalazite i zajedno sa svojim suprugom krenete u nove pobede i ispunite svoju želju proširenjem porodice.

Imate pitanje? Obratite se stručnjacima iz Doma zdravlja “Dr Ristić”. Kliknite ovde.