Endometrioza – bolest o kojoj ništa nisam znala i zbog koje sam patila

Drage naše, pozvali smo vas da nam ispričate delić svog života, da nam otkrijete svoja osećanja i podelite sa svima iskustvo koje vas je mučilo.

Kompanija Libresse i portal lepotaizdravlje.rs su kroz akciju #pričeiznutra želeli da pruže prostor svim ženama da izađu iz tabu zone i prestanu da se stide svog tela, da otvoreno pričaju o svemu…

Endometrioza je jedna od tema koje smo pokrenuli i o kojima smo započeli da pričamo i pišemo.

Odazvale ste se i pisale nam u želji da podelite sopstveno iskustvo, te na taj način pomognete svim ženama koje su na putu oslobođenja od stigmi koje su im nametnute.

Pred vama su dve iskrene priče. Dva iskustva koje nam Dragana i Snežana poklanjaju u nadi da će njima pomoći drugim ženama koje se nalaze u sličnoj situaciji.

Dragana M.

Bolest o kojoj ništa nisam znala i zbog koje sam patila

Pozdrav svima, vama u redakciji, ali i svima koje će čitati moje reči. Dugo sam razmišljala da li uopšte da pišem o svemu što mi se desilo, ali sam shvatila da neko mora da započne. Neko mora da pokrene priču, jer znam koliko je meni bilo teško dok sam provodila dane i noći u suzama, ne znajući kome da kažem svoju muku.

Nisam imala pojma šta je endometrioza, niti sam uopšte pomišljala da je baš ja imam. Za svoje probleme sam krivila isključivo sebe, mislila sam da sam “falična”, da sam “pokvarena roba”…

Svaki put kad bih dobila ciklus za mene je započinjala noćna mora od bolova, grčeva… Mislila sam da “to tako mora”, da jednostavno neke žene imaju bolne cikluse, dok druge, eto, prolaze bez mučnina, glavobolja, teškog bola u karlici… Teško mi je bilo i da odem u toalet…

Naravno da sam išla kod ginekologa, ali ovaj problem nisam spominjala, jer sam mislila da je sve što mi se dešava jednostavno usud, moja karma, šta god, ali da je to jednostavno tako i da mi pomoći nema.

Kako sam se varala! NIje mi palo na pamet da bolni odnosi uopšte imaju vezu s tim bolovima. I za to sam krivila sebe. Mislila sam da je garantovano nešto kod mene “pogrešno”, da sam rođena takva, da moja anatomija jednostavno ne valja. Ćutala sam i trpela.

Verujte, nisam od onih neobaveštenih, nisam ni od onih koji sve prihvataju zdravo za gotovo, ali jednostavno nisam želela da prihvatim drugo objašnjenje. Kad bi mi na guglu nakon pretrage simptoma iskočila endometrioza, preskakala sam je i tragala dalje. Svog lekara i dalje nisam ništa pitala. Ne znam, mislila sam da endometrioza, posebno kada vidite slike, nije ono što se meni dešava. A i mlada sam, zašto bi se ona desila meni?

Gurala sam od sebe ideju o tome. Sve do momenta kada me je moj tadašnji momak, a današnji suprug nije upitao: “Dragana, ne možemo više ovako. Vidim po tebi da je svaki naš odnos za tebe bolan… Nešto nije u redu, a ja ne mogu da uživam u seksu dok ti patiš. Ako ti ne odgovaram, reci, možda je bolje da se raziđemo…”

Volela sam ga i volim do besvesti i dan danas. Nisam htela kraj, posebno ako sam “ja razlog” za tako nešto.

Ubedio me je da odem kod lekara i da mu ispričam za sve. Rekao mi je da me voli ma kakva da je prognoza i da je tu, uz mene, ma šta bude. Ali je bio uporan da moram da ispričam sve i da nema mesta skrivanju.

Stidela sam se svoje gluposti jer sam mislila da će se užasnuti ako sazna da imam neku bolest, poremećaj…

To je ta glupost koja čuči u našim glavama duboko usađena vaspitanjem, društvom u kojem živimo, pa ma koliko bile obrazovane, emancipovane i moderne, ponašamo se kao srednjevekovne žene koje svoju muku ćute i kriju od svih.

Nakon razgovora sa ginekologom uradila sam dodatne analize i ultrazvuk.

Endometrioza! Ta podmukla i tajanstvena bolest, možda bolje rečeno poremećaj, mi je pravila sve probleme koje sam dugo trpela!

Određena mi je terapija, srećom pa sam ipak stigla na vreme te mi operacija nije bila potrebna.

Bolove držim pod kontrilom, kao i endometriozu. Seks za mene više nije bol već užitak, a uskoro se nadam i proširenju porodice.

Danas se osmehujem, nisam tužna niti u depresiji. Svoj život držim  u svojim rukama i znam da više nikada neću dozvoliti sebi da zbog straha od osude drugih osuđujem sebe.

Nadam se da ćete i vi smoći snage, pronaći podršku u nekome bliskom ili u ovim mojim rečima. Endometrioza ipak nije bauk i dešava se bez obzira na godine, zdravstveno stanje…

Volite sebe i bez straha!

Snežana N.

Ćutanje nije zlato, nego muka i to ona najteža

Pišem vam ovo pismo jer, verujem, postoji mnogo žena koje su prošle kroz iskustvo slično mojem.

Ja sam Snežana N. živim u jednom malom mestu kraj Beograda. Danas sam sama, suprug me je ostavio, nemam dece, a prijatelja još manje.

Udala sam se iz ljubavi. Zabavljali smo se godinu dana pre braka, roditelji su bili presrećni jer smo bili par za primer. Bez ijedne ružne reči, povišenog tona. Samo ljubav i razumevanje.

Neke svoje “ženske stvari” sam smatrala normalnim, jer i majka i sestra su imale bolne menstruacije. Smatrala sam da je to uobičajeno, da sam to nasledila… Jedva sam čekala da postanem majka. Mislila sam da će tada biti sve u redu.

Prve dve godine braka smo svakog meseca iščekivali da ostanem trudna. Neprijatnost prilikom seksa pripisivala sam svom neiskustvu, jer on mi je bio prvi momak.

Majka mi je govorila da se strpim i da će deca doći, da pokušam da ne razmišljam o tome, da se opustim.

Posle dve godine braka on je počeo sve češće da ostaje na poslu duže nego što je trebalo. Ja sam i dalje mislia da će čim ostanem trudna sve doći na svoje mesto. Pila sam razne čajeve za plodnost, išla po manastirima i molila se Bogu da mi podari dete.

Sestra je u to vreme dobila blizance. Porodica je počela da me posmatra drugačije. Njegovi roditelji su ga pritiskali. Čula sam kako mu govore da sam jalova, da od mene vajde nema i da nikada neću postati majka.

Ćutala sam i plakala u potaji. Kod lekara nisam išla jer nisam htela da čujem rečenicu – žao nam je ali ne možete da imate dece.

Brak mi se pretvorio u noćnu moru. Suprug je počeo da me izbegava, jer sam mislila da ako budemo imali što češće odnose pre ću ostati trudna. Počela sam da se gojim jer sam između suza i depresije pronalazila utehu u hrani.

U glavi mi je bila samo jedna misao – ostaviće me, moram da ostanem trudna!

Za mene je to postala opsesija, a za njega teret. Počele su svađe, sve više smo se udaljavali jedno od drugog. Ja i dalje nisam želela da odem kod lekara na analize.

Sve do dana kada je bez reči spakovao svoje stvari i rekao da odlazi kod žene s kojom se već izvesno vreme viđao i koja će mu podariti dete.

Ceo svet mi se srušio. Želela sam da me nema. Zvala sam majku koja me je izgrdila i rekla da sam sama kriva za sve.

Tog dana sam otišla kod lekara jer sam želela da najzad čujem da sam od onih žena koje nikada neće postati majke, od onih jalovih. Da je imao pravo što me je ostavio.

“Gospođo imate endometriozu, ali sve se može srediti. Pošto su vam začepljeni jajovodi, moraćemo da uradimo malu hiruršku intervenciju, a onda možete da planirate trudnoću. Verujem da ćete ubrzo postati mama bez problema.”

Ostala sam u čekaonici i plakala još jedno sat vremena. Nisam mogla da verujem koliko sam bila glupa.

Izgubila sam njega, porodicu koju sam gradila, sve… samo zbog svog glupog straha, od mog razmišljanja o tome šta će biti ako…

Zato sam vam ovo napisala, da vam kažem da nije sramota biti bolestan, već je sramota ne pitati i ne tražiti pomoć.

Sada kada znam šta sam uradila još mi je gore, kajem se i ne znam kako sebi da oprostim. Ali znam, neću odustati, voleću opet i voleće me opet. Biću majka, znam…

S.

Ako ste se pronašli u ovim rečima naših čitateljki, ako vas je dirnula duboka emocija koju su podelile s nama i vama, pridružite nam se u akciji #pričeiznutra.

Ispričajte nam svoja iskustva. Ohrabrite svojom otvorenošću i stavom i ostale žene da sa sebe skinu breme krivice i s osmehom uživaju u životu!

Budite uz portal lepotaizdravlje.rs i Libresse, jer vas uskoro očekuje još priča iz realnog života, a sledeća tema je – porođaj!

#PRIČEIZNUTRA

Možete nam pisati putem mejla [email protected] (subject: Za #pričeiznutra) i poslati svoju priču (ili zakazati razgovor s novinarkom) o problemu kroz koji prolazite.