Evo šta ne treba da kažete kada neko s vama podeli svoj problem!

Potrebno je mnogo hrabrosti da bi neko podelio svoje traumatično iskustvo. Trauma može da bude fizičko, psihičko ili seksualno zlostavljanje, saobraćajna nesreća, zdravstveni problem, prirodna katastrofa ili smrt voljene osobe.

Stoga, kada neko odluči da podeli s nama svoju ličnu priču, treba se potruditi da na tuđ bol, koji nam je poveren, odgovorimo na ispravan način, što, priznaćete, može biti i te kako teško. Može se desiti da u pokušaju da pružimo podršku nenamerno povredimo osobu koja ima problem.

Tovah Minz, terapeut iz Čikaga, objašnjava da mnogi ljudi koji su prošli kroz traumu nikada o njoj ne pričaju, jer misle da će biti osuđivani ili okrivljeni za nju. Drugi ne pričaju o problemima jer smatraju da to kroz šta prolaze nije “ništa strašno”. Stoga, ukoliko vam bliska osoba poveri problem, ponašajte se s poštovanjem i odgovornošću.

– Vaš odgovor ima moć da pokaže osobi da je sasvim bezbedno podeliti svoje brige s drugima. Ljudima najčešće nije ni potreban savet, rešenje ili saosećajan komentar. Potrebno im je da ih neko sasluša i saoseća sa njima, kaže doktor Minz.

Šta ne govoriti nekome ko ima problem?

“Moglo je biti i gore”

U tom slučaju vaša namera jeste da ukažete na drugu perspektivu. Međutim, ova rečenica i te kako može da nanese štetu i da minimalizuje traumu kroz koju neko prolazi. Ovom rečenicom, umesto da prepoznate bol, nenamerno implicirate da osoba koja ima problem ne zaslužuje posebnu pažnju i saosećanje “jer je mogla da prođe i mnogo gore”. (Pročitajte i… Psiholozi savetuju kako prebroditi bolne trenutke)

“To se desilo jer si/nisi…”

Ovaj tip komentara potpada pod kategoriju “okrivljavanja žrtve”, odnosno navodite na zaključak da osoba ne bi ni imala problem da je nešto uradila drugačije. To em što nije tačno (ne možemo uvek da sprečimo da nam se dese loše stvari), već je i bezosećajno.

“Isto se desilo meni” ili “Isto se desilo i mojoj prijateljici”

Razumljivo je da želite na neki način da pokažete da možete da razumete kroz šta neko prolazi. Ali sada nije pravo vreme na usmerite priču na sebe. Osoba koja je s vama podelila problem mora da se oseća sigurno i prijatno, a to nećete postići skrećući fokus s onoga što se desilo nebitnim pričama o drugim ljudima.

“Sve se dešava s razlogom”

Ljudi vole da govore onima koji su preživeli traumu da njihov bol ima značenje i dublji smisao. Ali takav odgovor može da poništi i umanji samu traumu. Loše stvari se dešavaju, ali to ne znači da postoji ultimativni sudbinski razlog za to.

“To je zaista strašno. Da li si potražio/potražila stručnu pomoć?”

Iako je ova namera pozitivna, jer želite da budete sigurni da vaša voljena ili bliska osoba dobija stručnu pomoć, u isto vreme, dajete joj do znanja da smatrate da nije u stanju da se sama nosi s problemima. A možda ste baš vi prvi s kojim je podelila svoj problem?

Šta reći osobi koja je preživela traumu?

“Nisam siguran/sigurna šta da kažem, ali drago mi je što si podelio/podelila to sa mnom”

Sasvim je u redu da ponekad ne znate šta da kažete, ali ako dodate da ste zahvalni što je problem podelila baš s vama, pružate joj svoju podršku.

“Žao mi je”

Ovaj odgovor nije komplikovan, ali nosi ogromnu težinu: prepun je saosećanja. Ponekad jednostavne stvari najviše pomažu. Ovom rečenicom dajete osobi do znanja da shvatate njen bol.

“Ne znam kako se osećaš, ali da sam na tvom mestu bio/bila bih tužna/uplašena/ljuta”

Vežbajte empatiju tako što ćete zamisliti kako biste se vi osećali u određenoj situaciji i pod određenim okolnostima. Kada pokažete osobi da ste spremni da se stavite u njenu kožu, pokazujete da vam je zaista stalo.

“Mogu li ti nekako pomoći?”

Ovim pitanjem pokazujete da poštujete osobu, ali i da ona može da se osloni na vas. Na taj način i proveravate da li zna koji su joj naredni koraci.