Pojačan vaginalni sekret nije uvek razlog za brigu

Vaginalni sekret javlja se već kod tek novorođenih devojčica i to je nešto što kroz ceo život prati sve žene. Vagina je, zbog svog izgleda i položaja, vrlo osetljivo mesto, a protiv raznih uzročnika infekcija bori se svojom kiselošću.

Vaginalni sekret izuzetno je kiseo i njegova PH vrednost iznosi 4, a u takvoj sredini uzročnici bolesti ne opstaju. Međutim, kada se poremeti kiselost vaginalnog sekreta, onda dolazi do nagomilavanja mikroorganizama, a bi se odbranilo od njih, telo povećava količinu sekreta koji, opet, nema normalnu PH vrednost, a za to vreme mikroorganizmi se razmnožavaju.

Pojačan sekret ne mora uvek da označava postojeću infekciju, a zabluda je i to da se sekret pojačava usled neke polne bolesti. Ovo drugo jedino je tačno u slučaju IV i V grupe sekreta, a kod ostalih grupa pojava sekreta ne zavisi od seksualnog kontakta.

Ipak, čim primetite da je vaginalni sekret postao obilniji, obratite se svom ginekologu radi uspostavljanja prave dijagnoze i eventualnog lečenja.

Postoji 6 osnovnih grupa sekreta:

I grupa – javlja se kod ženske novorođenčadi i predstavlja dominaciju tzv. Dederlajnovih bacila, gram-pozitivnih i gram-negativnih bakterija čija je količina minimalna;

II grupa – javlja se kod devojčica pre puberteta i starijih žena, a predstavlja veću količinu Dederlajnovih bacila, gram-pozitivnih i gram-negativnih bakterija;

III grupa – javlja se kod seksualno aktivnih žena i prilično je česta pojava sekreta ove grupe, a prema količini bakterija i gljivica, tj. uzročnika infekcije, ova grupa podeljena je na IIIb, IIIc i IIId;

IV grupa – javlja se kada se radi o bakteriji Gonococ, izazivaču gonoreje, a, na svu sreću, ova bolest skoro je iskorenjena kod nas, pa se i ova grupa vrlo retko sreće;

V grupa – javlja se kod žena inficiranih jednom vrstom bičastog parazita koji se naziva Trichomonas vaginalis;

VI grupa – sreće se kod osoba u čijem je sekretu pronađena gljivica Candida albicans i vrlo je česta, čak može da se nađe i kod virgo devojaka (koje još nisu imale seksualne odnose).

Važno je napomenuti da brojevi kojima se grupe sekreta označavaju nemaju mnogo veze sa stepenom infekcije. Na primer, VI grupa prilično je rasprostranjena i česta, a ne mora da znači da je njen uzročnik prenet seksualnim kontaktom. Ova grupa često se javlja kod dijabetičara, trudnica, žena kojima je pao imunitet, kod osoba koje su uzimale preparate na bazi penicilina i uopšte lekove koji, u svojoj osnovi, imaju gljivično poreklo.

Kako se otkriva infekcija?

Uzročnici infekcije mogu da budu i mikroorganizmi koji se, po svojoj strukturi, nalaze između virusa i bakterija, a to su: hlamidija, mikoplazma i ureaplazma. Oni ne mogu da se otkriju uz pomoć običnog brisa koji se radi u domovima zdravlja, već uz pomoć brisa koji se radi u specijalističkim ustanovama i u privatnim laboratorijama.

Naravno, pojačan vaginalni sekret mogu da izazovu i virusi, kao što su citomegalovirusi, papiloma virusi i drugi, a treba naglasiti da su mnogi od njih kancerogeni.

U poslednjih nekoliko godina sve prisutniji je papiloma virus koji izaziva kondilome, a razlog tome je, najverovatnije, često menjanje seksualnog partnera i upražnjavanje seksualnih odnosa bez kondoma, a što je u današnje vreme dosta uzelo maha.

Simptomi karakteristični za pojavu pojačanog sekreta jesu crvenilo u predelu vagine, svrab, peckanje, sekret specifičnog mirisa, a nekad i boje, a lečenje zavisi od vrste uzročnika.

Za I i II grupu lečenje nije potrebno, kod IIIb grupe leči se samo žena, a kod svih ostalih, odnosno od IIIc do VI grupe, leči se i partner.

Prema nekim podacima, kod nas su najzastupljenije IIIc, IIId, a naročito V i VI grupa. Za V grupu karakterističan je penušav, žućkastozelenkast sekret koji je izuzetno neprijatnog mirisa i koji često, ukoliko se ne reaguje na vreme, izaziva teže komplikaciju u smislu upale jajnika, sluzokože materice, a kod trudnica može da izazove i pucanje vodenjaka.

Za VI grupu karakterističan je sirast sekret, kao i učestali svrab i peckanje u predelu vagine. Nakon uspostavljene dijagnoze, ginekolog odlučuje o oralnoj ili vaginalnoj terapiji.

Izvor: Life Content
M.K.