Hronične rane: Uporan, ali rešiv problem!

Sudeći prema statistici, 1-2% svetskog stanovništva tokom svog životnog veka ima neku od hroničnih rana poput venskog i arterijskog ulkusa, dekubitisa, dijabetesnog stopala i drugih rana. Podaci govore da se u SAD na lečenje pacijenata sa hroničnim ranama godišnje potroši više od milijardu dolara, dok u zemljama Evropske unije lečenje odnosi 2-3% zdravstvenog budžeta.

Foto: Guliver/Thinkstock

I u našoj zemlji veliki je broj pacijenata sa hroničnim ranama kojima je neophodna stručna pomoć i adekvatno lečenje. Iako se broj pacijenata sa hroničnim ranama u Srbiji meri desetinama hiljada (prema najoptimističnijim procenama taj broj nije ispod 70.000), lečenjem hroničnih rana se bavi mali broj edukovanih stručnjaka u okviru svog ambulantnog rada u matičnim kućama, a njihovo delovanje se više svodi na lični entuzijazam i spremnost pacijenta da učestvuje u troškovima materijala, nego na sistemsko i od ustanova podržano rešenje.

– Najveći broj pacijenata sa ovim zdravstvenim problemom pripada starijoj populaciji i boluje od hroničnih bolesti poput dijabetesa, gojaznosti, kardiovaskularne bolesti… Procene su da će, zbog produženja životnog veka, doći i do porasta učestalosti hroničnih rana jer su one česta komplikacija osnovne bolesti kod pacijenata sa ovim oboljenjima – kaže dr Borisav Mandić, specijalista opšte hirurgije i vođa Centra za rane pri Domu zdravlja Bulevar – MediGroup, prvog ove vrste u Srbiji.

Kako dr Mandić ističe, lečenje hroničnih rana je vrlo složeno i podrazumeva dve važne stvari: – Prvo, uvek se leči pacijent sa ranom, a ne samo rana na pacijentu. A drugo, lečenje uvek zahteva multidisciplinarni pristup, to jest učešće lekara i sestara različitih specijalnosti, hirurga, ortopeda, interniste, dermatologa, fizijatara, specijalista za ultrazvučnu dijagnostiku uz mikrobiošku i biohemijsku laboratoriju.

U lečenju hroničnih rana u Centru za rane koriste se najsavremenije metode poput obloga za rane, aparata za negativni pritisak, ultrazvučnih metoda… Analize uspešnosti savremenog lečenja hroničnih rana u odnosu na tradicionalni način lečenja, pokazale su veći procenat uspešnosti lečenja a podrazumevaju brže zarastanje rane, manje bolove, veći komfor za pacijenta i manji procenat infekcija.

Lekar koji se uhvati u koštac sa hroničnim ranama mora posedovati znanje i veštinu da brzo proceni stanje i rane i pacijenta. Prilikom svakog previjanja, na osnovu izgleda rane, donosi odluku šta i kako primeniti u tom trenutku. Nega rane je nešto mnogo više od prostog postavljanja obloge na ranu. To uvek podrazumeva sagledavanje pacijentovog opšteg zdravstvenog stanja, načina života i svih faktora.
– Uspehu u lečenju može da se nada samo onaj stručnjak koji detaljno upozna komplikovan proces, to jest shvati suštinske i pojmovne temelje lečenja hroničnih rana – zaključuje dr Mandić.