Jačanje imuniteta: Odbrana od virusa ili – samo mit?

Jačanje imuniteta postalo je glavni cilj tokom pandemije koronavirusa. Ali da li zaista možemo tek tako da ojačamo naš odbrambeni sistem?

Još od antičkog perioda, priče o zdravlju baziraju se na imunitetu. A medicina se od najranijih dana oslanjala na metafore poput vojske, armije, vrednih radnika… kako bi objasnila veoma složen sistem koji kontroliše zdravlje i homeostazu ljudskog tela.

Imuni sistem našeg organizma izuzetno je komplikovan i nalazi se u različitim delovima tela, od limfnih čvorova, preko slezine, grudne žlezde, krajnika, krvi (limfociti) pa do creva i usta, a reaguje na faktore u našem organizmu, ali i one oko njega, koji se nalaze u sredini koja nas okružuje. A ti mikroorganizmi, poput bakterija, virusa i gljivica, koji nas okružuju, mogu biti dobri ili pak opasni po naše zdravlje. Ako su opasni, napadaju naš imuni sistem, a on se trudi da očisti napravljeni nered.

S početkom pandemije koronavirusa svi smo pričali o jakom imunitetu, ali da li je to zaista moguće postići?

Jačanje imuniteta – mit ili istina?

Uprkos uvreženom mišljenju, nova naučna saznanja ukazuju na to da je jačanje imuniteta pogrešan koncept i da verovatno nije ni moguć.

Primer je sam koronavirus. Kod većine ljudi, kada se ozbiljno razbolje, pluća postaju upaljena i puna tečnosti. Zbog toga kiseonik otežano cirkuliše. Organizam šalje svoju imunološku „artiljeriju“ (citokine, limfocite, makrofage, T-ćelije i dr.) da napadnu virus. Rezultat je citokinska oluja, niz inflamatornih odgovora koji dovode telo u disbalans. Zbunjeni i prezaposleni imuni sistem može da napadne i ćelije sopstvenog organizma te da dovede do autoimunih bolesti poput celijakije, astme, Hronove bolesti i multiple skreloze. U ovom slučaju, jače nije uvek bolje.

Neki faktori imunog sistema su van naše kontrole (starenje, genetika i pol). Iako su žene podložnije autoimunim bolestima i Alchajmeru, one se isto tako efikasnije bore s virusima i bakterijama. Ovo je dokazano i tokom pandemije Covid-19 – stopa smrtonosti kod žena je manja.

Ali ima i faktora na koje možemo da utičemo – ishrana, fizička aktivnost, upravljanje stresom i san. Imuni sistem u slučaju loše ishrane, nekretanja i/ili manjka sna spušta svoj gard što dovodi do infekcija.

Imunitet i ishrana

Od 70% do 80% imunog sistema „živi“ u našim crevima. Zato je optimizovanje crevne flore najbolji način da podržimo naš imunitet. Savet je da konzumiramo namirnice bogate vlaknima (voće, povrće, žitarice od celog zrna, mahunarke, semenke i orašaste plodove).  Lečenjem sistema za varenje uklanjamo i upale i postajemo otporniji na viralne pretnje.

Pročitajte i… Ishranom do imuniteta

Isto tako, veoma je važno održavati balans nivoa šećera u krvi. Stoga dijabetičari i imaju poteškoća u kontrolisanju infekcija. Izbegavajte unos procesuirane hrane, šećera, loših masti, soli, brze hrane i aditiva.

Da zaključimo: Očuvanje zdravlja svodi se na izbalansiranu ishranu, redovnu fizičku aktivnost, san i izbegavanje stresa. Uz to, ne zaboravite da je i higijena pola zdravlja. Redovno pranje ruku (sa ili bez pandemije), održavanje doma čistim i pranje svežih namirnica (voća i povrća) ključno je za naše zdravlje.