Kako da sprečite tegobe u menopauzi

Kako da sprečite tegobe u menopauzi i sačuvate i zdravlje i lepotu? Koliko god se vremena i običaji menjali, jedna od glavnih želja većine žena uvek je bila i ostala očuvanje mladosti i lepote. Iz nekog razloga, sa približavanjem menopauze, strah od neposredne starosti postaje posebno akutan.

Vreme je da se razbiju stereotipi: menopauza je prirodni deo životnog ciklusa žene, koji se tiče samo gašenja reproduktivne funkcije. Ne uskraćujući, istovremeno, svaku priliku da žena ostane lepa, mlada i zdrava. Menopauza obično nastupa negde između 45 i 55 godina. U telu se dešavaju hormonske promene. Estrogen i progesteron se smanjuju, što, naravno, negativno utiče na metabolizam i izaziva pojavu simptoma kao što su valunzi, razdražljivost,  prekomerno znojenje, suvoća vagine, pogoršanje stanja kože, povećanje telesne težine. Može li gore, pitate se? Ali nije sve tak ocrno. Svi ti simptomi se mogu sprečiti ili maksimalno ublažiti.

Kako da sprečite tegobe u menopauzi: Pozovite u pomoć fitoestrogene

Da li ste znali da dnevna konzumacija soje (kao što se dešava u Japanu) može prepoloviti učestalost i intenzitet takozvanih valunga (tokom menopauze ili perimenopauze). Demografske studije pokazale su da je učestalost srčanih oboljenja u zapadnim i azijskim zemljama direktno proporcionalna razlici u unosu izoflavona. Činjenica je da soja, kako se ispostavilo, smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi.

Fitoestrogeni uključuju lignane, kumestane i izoflavone. A osim soje, sadrže ih i: laneno, susamovo i suncokretovo seme, hmelj (pivo) i crvena detelina.

Pazite šta jedete

Ako želite da sprečite i ublažite tegobe u menopauzi, ishrana mora da bude što uravnoteženija. Zato, pre svega, potražite namirnice kao što su soja, sojino mleko, tofu i miso koje sadrže izoflavone ili fitoestrogene, koji pomažu u ublažavanju simptoma menopauze. Oni takođe mogu podržati zdravlje srca snižavanjem nivoa holesterola i povećanjem gustine kostiju.

Ne zaboravite i na zdrave masti. Konkretno, omega-3 masne kiseline koje se nalaze u ribi (skuša, pastrmka, losos) i inćunima, kao i u semenkama lana i čia, smanjuju učestalost talasa vrućine, jačinu noćnog znojenja i holesterola. Dopunite svoju ishranu integralnim žitaricama. Bogate su hranljivim materijama, vlaknima i vitaminima B: tiaminom, niacinom, riboflavinom i pantotenskom kiselinom.

Dobre su i jer smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti, raka i prerane smrti. Naučnici su otkrili da su ljudi koji su jeli tri ili više porcija integralnih žitarica dnevno imali 20 do 30 odsto manji rizik od razvoja srčanih bolesti i dijabetesa u poređenju sa ljudima koji su jeli uglavnom lako svarljive ugljene hidrate. Zato ne zaboravite smeđi pirinač, hleb od celog zrna, ječam, kinou i raž.

Takođe morate da kontrolišete unos proteina. Na kraju krajeva, smanjenje estrogena tokom menopauze dovodi do smanjenja mišićne mase. Zbog toga, što češće, treba da jedete: jaja, meso, ribu, mahunarke i mlečne proizvode.

Koje povrće ne treba jesti prečesto: Može biti opasno po zdravlje