Kako se boriti protiv bulimije

Bulimija i anoreksija imaju isti mehanizam delovanja: osoba se očajnički suprotstavlja gojenju, i to na vrlo neadekvatan i destruktivan način. Iza gladovanja, namernog povraćanja uz korišćenje laksativa, diuretika, različitih tableta za mršavljenje i smanjenje apetita stoji uvek isti stav: ”Ni po koju cenu ne smem da se ugojim, pošto-poto moram da izgledam mršavo.” U najvećem broju slučajeva, bulimične osobe su anoreksičari koji okrivljuju sebe jer nisu uspeli da dugotrajno kontrolišu poriv za uzimanjem hrane.

Ovaj poremećaj najčešće se javlja kod osoba ženskog pola i neretko nastaje u sklopu graničnog poremećaja ličnosti poput histerije, depresije, šizofrenije i raznih fobija. Takođe, njen sastavni deo jeste i anksioznost jer je osoba u stalnoj strepnji da će se ugojiti.

Bulimičari su opsednuti hranom i većinu vremena troše na na nabavku i pripremanje obroka, brojanje kalorija prilikom jela koje potom izbacuju povraćanjem. Kada ne jedu, razmišljaju o svim mogućim ”dozvoljenim” i ”zabranjenim” vrstama namirnica, što je i razumljivo, jer potpuno iscrpljen organizam prosto vapi za hranom.

U slučaju bulimije, zbog čestog povraćanja osoba ne dobija na težini pa izgleda mršavo i iscrpljeno. Međutim, bulimičari ipak nisu mršavi kao anoreksične osobe jer ipak jedu i nemoguće je da povraćanjem izbace sve što su unele.

Uzročnici

Istraživanja pokazuju da genetika i u ovom slučaju igra veliku ulogu, pa ako je u porodici već bilo slučajeva bulimije, šanse da osoba oboli od ovog poremećaja mnogo su veće. Poremećaju ove vrste podložne su i emotivno nestabilne osobe i perfekcionisti. Roditelji koji konstantno kritikuju fizički izgled svog deteta i komentarišu količinu hrane koju pojede, takođe mogu biti okidač za ovo oboljenje. I često praktikovanje restriktivnih dijeta na kraju može uzrokovati bulimiju, jer hrana postaje najvažnija stvar u životu.

Posledice

Pored narušenog mentalnog statusa, bulimija ugrožava i fizičko zdravlje jer često povraćanje dovodi do neravnoteže elektrolita u krvi. Javljaju se nedostatak kalijuma i oštećenje kostiju i zubne gleđi, a stradaju i jetra, pankreas i reproduktivni organi.

Žene koje pate od bulimije često ne mogu da zatrudne, dok je amenoreja – izostanak menstruacije redovna pojava. Nažalost, bulimija ostavlja posledice i na srce koje postepeno slabi pa ako poremećaj dugo traje postoji opasnost od razvoja ozbiljnih kardioloških bolesti, čak i smrti.

Takođe, kao posledica dugotrajnog gladovanja javljaju se preosetljivost na hladnoću, opstipacija (zatvor), nizak krvni pritisak, usporen rad srca, snižena telesna temperatura i hormonalni poremećaji.

Lečenje

Budući da je prvenstveno reč o psihičkom poremećaju, adekvatno lečenje bulimije nije moguće bez stručne pomoći, a od presudne važnosti jeste podrška okoline, naročito porodice.

Teško da će osoba sama shvatiti da joj je potrebna pomoć, ali bliske osobe treba da reaguju čim primete da se nešto čudno dešava. Pritom bulimičara ni slučajno ne treba osuđivati već mu pružiti podršku i razumevanje.

Savet nutricionista

Savet nutricionista svim osobama koje pate od bulimije jeste da svakodnevno jedu pomorandže koje ubrzavaju proces varenja i ublažavaju osećaj naduvenosti i težine koji prati ovaj poremećaj. Svaki zalogaj treba dobro sažvakati jer se na taj način brzo izaziva osećaj sitosti i sprečava prejedanje. Nakon svakog obroka, izađite napolje i prošatajte makar dvadesetak minuta. Tako ćete stimulisati varenje i otkloniti napetost i nervozu.

Izvor: Lekovito bilje