Kako se leče ciste na dojkama?!

Piše: prim. dr Ljiljana Ivanović
lekar specijalista ginekologije i akušerstva

Foto: Guliver/Thinkstock

Tkivo dojke čini žlezdano tkivo, podeljeno u 15-20 režnjeva, između kojih se nalazi vezivno i masno tkivo. Svaki režanj čine manji lobulusi, a režnjeve i lobuluse povezuju kanalići – duktusi, čija je uloga da sprovode mleko za vreme dojenja do bradavice.

Tokom života tkivo dojki se menja shodno nivoima hormona – estrogena i progesterona, kao i prolaktina i različito je tokom različitih perioda menstrualnog ciklusa, trudnoće i dojenja, perimenopauze i menopauze. Hormoni mogu biti uzrok i promene količine tečnosti u dojkama, što povećava veličinu i osetljivost dojki.

Benigne promene dojke su dobroćudne promene, a obuhvataju displastične promene, ciste, fibroadenome, mastitis.

Ciste na dojkama predstavljaju male, ograničene prostore, ispunjene tečnošću. Mogu biti različitih veličina, meke ili tvrđe. Ponekad mogu biti bolne ili se povećavati neposredno pre ciklusa. Česte su između 25. i 55. godine života i obično nestaju tokom menopauze, mada se mogu naći i kod žena koje su na hormonskoj supstitucionoj terapiji. Ako je promer ciste veći od 2 cm, potrebna je punkcija sadržaja ciste i patohistološka analiza. Moguća je dati i kontraceptivnu terapiju, u cilju smanjenja ili sprečavanja novog stvaranja cisti.

Ako tokom tuširanja ili redovnog samopregleda dojki osetite da postoji neka promena u dojci, potrebno je odmah da se obratite lekaru, nakon čega će se planirati pregled i ultrazvuk, te, ukoliko je potrebno, i mamografija i pregled magnetnom rezonancom.