Kako se manifestuje anksiozni poremećaj?

Stanje dugotrajne i neprekidne zabrinutosti za moguće negativne ishode u različitim područjima života naziva se opšti anksiozni poremećaj. Brige koje su, kako se čini, povod za anksiozni poremećaj svakako su  konstantne u nnašem životu, ali problem nastaje, kada neka osoba dugoročno ne uspeva da se izbori sa njima.

Kod osoba sa anksioznim poremećajem intenzitet ovih briga poprima iracionalne granice, prelazi u konstantnu uznemirenost, koja se odražava na njihov san, kao i na kvalitet svakodnevnih aktivnosti. Najgore stanje osoba sa anksioznim poremećajem je prihvatanje straha kao normalnog stanja i alarmantna reakcija na nedostatak briga. Strah je toliko iztažen kod ovih osoba, da je gotovo nemoguće da normalno funkcionišu sa spoznajom da je sve uredu i da nema razloga za brigu.

Sledeći stadijum brige svodi se na brigu o tome kako prekomerna zabrinutost utiče na njihovo zdravlje. S psihološke strane taj fenomen se zove brigu drugog reda. Briga postaje sama sebi svrha što je suština anksioznog poremećaja. Poremećaj se manifestuje ubrzanim radom srca, plitkog disanja i drhtavice ruku.

Psiholog Nataša Jokić Begić tvrdi da je ovaj fenomen učestaliji kod žena, jer su one naučene da brinu od malih nogu.

Osobe sa anksioznim poremećajem izbegavaju društvo, jer ih posle nekog vremena niko ne shvata ozbiljno, što je za njih uvredljivo i uznemirujuće.

Doktorka savetuje da osluškujete sebe i pronađete aktivnost koja vas smiruje, da ne slušate druge, jer to dodatno može pospešiti panični napad. Boravak u prirodi je jedan od ključnih načina da se smirite kada imate anksiozni strah. Jedna od najbitnijih stvari, ukoliko imate anksizozni poremećaj je da se okružite opuštenim ljudima, kako biste mogli da se smirite uz pomoć ljudi, koji vam neće nametnuti dodatni pritisak.

Foto: GettyImages

Estrogen – glavni krivac za nesnosne glavobolje tokom PMS-a