REBT ili šta nam stvarno može pomoći?

U vremenu u kom nam se raznorazni profili stručnjaka i kvazistručnjaka nude za “rad na sebi”, zaista nije lako izabrati pravog. Iako i ovde važi: “sto ljudi, sto ćudi”, te će različiti ljudi biti skloni da izaberu drugačiji pristup, hajde da sagledamo šta nam je činiti kada stvarno imamo problem i potrebna nam je pomoć. Kao i kada imamo zdravstveni problem, bilo bi dobro da znamo da osoba kojoj se obraćamo ima prave kvalifikacije. Kao što, kada imamo problem sa srcem – idemo kod kardiologa, a kada imamo problem sa kožom kod – dermatologa, tako, kada imamo problem psihičke prirode ili životni problem, bilo bi dobro da je osoba kojoj se obraćamo po obrazovanju – psiholog ili psihijatar. Takođe, važno je da izabrani stručnjak ima edukaciju iz oblasti psihoterapije. Ovde opet postoji niz pravaca ali ću izdvojiti jedan: racionalno-emocionalno-bihevioralnu terapiju – REBT. Zašto REBT? Objasniću u 10 tačaka.

1.
U Srbiji već 20 godina postoji REBT centar akreditovan kao Pridruženi Trening centar Instituta Albert Elis u Njujorku. Ovaj centar na čelu sa njegovim osnivačem dr Zoricom Marić kontinuirano edukuje REBT terapeute. Oni su isključivo psiholozi i psihijatri tako da kada se obratite sertifikovanom REBT terapeutu možete biti sigurni da imate posla sa stručnjakom i da ste u dobrim rukama.

2.
Ideje na kojima počiva REBT je lako razumeti. U akronimu REBT – R se odnosi na naš racionalni, razumski aspekt – uverenja od kojih zavisi kako se osećamo i kakav život živimo. E se odnosi na emotivni aspekt koji nam uglavnom zadaje muke i kojeg možemo da menjamo uz pomoć novih, racionalnih uverenja. B se odnosi na bihevioralno – ono što je prisutno na planu ponašanja, a to je segmet koji postane problematičan kada su emocije nezdrave i koji takođe možemo da menjamo uz pomoć racionalnih uverenja. Cilj svega je, naravno, da se oslobodimo nezdravih osećanja i nefunkcionalnog ponašanja i da živimo srećniji i bogatiji život. I tako funkcioniše ova T – terapija.

3.
Jednom rečju, REBT terapeuti veruju da smo svi mi odgovorni za to kako mislimo, a samim tim i kako se osećamo i ponašamo. Zahvaljujući tome možemo i da to menjamo. I to je dobra vest!

4.
REBT terapija je danas najrasprostranjenija terapija u svetu i u velikom broju zemalja je “pokrivena” zdravstvenim osiguranjem što je za jednu terapiju jednostavno – “dobar znak”.

5.
Na temu evaluaciji ove vrste terapije, odnosno praćenja i procenjvanja njene delotvornosti, postoji mnogo veći broj istraživanja u poređenju sa drugim vrstama terapije. Dakle, REBT terapeuti su se interesovali da li njihova terapija “radi” i želeli su da dokažu i pokažu svetu na naučan način “kako to radi”.

6.
REBT terapija ima svoj početak i kraj. To znači da je jasno definisana u vremenu za razliku od nekih drugih pravaca koji to nisu i mogu da traju godinama i u nedogled. REBT terapeut pravi plan i diskutuje ga sa svojim klijentom koji već na prvoj seansi može imati predstavu šta da očekuje nakon 5 ili 10 seansi – u zavisnosti od ozbiljnosti psihopatološkog problema i svoje aktivne spremnosti da se uključi u rešavanje.

7.
Terapeut i klijent su saveznici u rešavanju problema. Uspeh terapije zavisi od oba “igrača”, a problemi se rešavaju u skladu sa tim kako ih doživljava, pre svega, klijent. Dakle, ako se klijent javi sa problemom javnog nastupa, terapeut će poštovati njegovu želju i neći forsirati rešavanje, na primer, njegovog partnerskog problema, dokle god klijent ne odluči da ga “postavi na sto”.

8.
Ova terapija se bavi problemima koji su aktuelni sada i tako ih i tretira ne zadržavajući se previše na razmatranju događaja i odnosa iz davne prošlosti (koji su možda taj problem generisali). REBT terapeut smatra da je problem kao otvorena partija šaha: da biste se uključili u igru važno je da znate pravila ali ne morate da znate ko je kakav potez povukao pre nego što ste se vi uključili u igru.

9.
Rešavajući svoj aktuelan problem, učite tehnike i alate kojima ćete u budućnosti sami moći da rešavate probleme ukoliko se oni pojave.

10.
Filozofija koja leži iza REBT nikada ne posmatra čoveka kao nemoćnu žrtvu “slepih sila” već posmatra ljudsko biće kao aktivno, odgovorno i sposobno za promenu – i to je dobra filozofija iza koje treba stati.

Za više informacija: www.rebt.rs

piše: Lidija Ćulibrk, glavna i odgovorna urednica magazina „Lepota i zdravlje“, specijalista zdravstvene psihologije

Zapratite nas na društvenim mrežama Facebook, Instagram, Youtube i pridružite nam se na Viber public chatu