Nova saznanja neuronauke: Kako da zaštitimo mozak?

Trenutno se dešava promena paradigme u načinu na koji neuronaučnici i lekari sagledavaju zdravlje ženskog mozga, koji je, zbog uticaja hormona, osetljiviji od muškog. Evo šta možemo učiniti – kako da zaštitimo mozak…

Ne propustite: Više o tome zašto je ženski mozak osetljiviji od muškog pisali smo ovde

Umesto da tretiramo simptome u poznijim godinama, kada kognitivne funkcije već oslabe, potrebno je da odmah preduzmemo korake koji će zaštititi zdravlje mozga. Nedavne studije procenjuju da preko jedne trećine slučajeva Alchajmerove bolesti može biti sprečeno promenom životnog stila. Evo šta možete učiniti – u svojim 30-im, 40-im, 50-im, 60-im i kasnije – kako biste svoj mozak učinili otpornijim.

Najbolje od svega: Nikada nije kasno da počnete!

Kako da zaštitimo mozak:

#1 Ne ignorišite blage simptome

Mentalna magla i zaboravnost možda deluju kao normalan deo perimenopauze, ali su zapravo pokazatelj da u našem mozgu dolazi do promena u nivou estrogena. Ovi simptomi treba da nam budu alarm da je došlo vreme da uvedemo određene strategije koje će smanjiti rizik.

Neka istraživanja pokazuju da uvođenje hormonske supstitucione terapije (HST) u perimenopauzi može dovesti do smanjenja rizika od Alchajmerove bolesti. Ipak, ova vrsta terapije nosi druge mnogobrojne rizike (moždani udar, tromboza, karcinom dojke…), te je potrebno detaljno savetovanje sa izabranim lekarom i procenjivanje razloga „za” i „protiv” njene primene.

#2 Prilagodite ishranu

Ukoliko ste u potrazi za naučno potvrđenim načinom da ishranom unapredite zdravlje mozga, znajte da je mediteranska dijeta odličan izbor. Obogatite jelovnik povrćem, voćem, začinskim biljem, ribom, orašastim plodovima i žitaricama celog zrna. Istraživanja su pokazala da je mozak 50-godišnjih žena koje se hrane na mediteranski način u proseku za pet godina mlađi nego kod onih istih godina čija je ishrana opterećena procesuiranim namirnicama.

Biljne namirnice bogate su fitoestrogenima, koji u organizmu imaju dejstvo slično estrogenu. Važno je i da unosimo dovoljno vlakana. Ona utiču na nivo proteina globulina, koji ima ulogu da vezuje različite hormone i snažno deluje na estrogen. Povrće bogato vlaknima odličan je način da mozgu obezbedimo količinu glukoze koja mu je potrebna, jer vlakna stabilizuju nivo šećera u krvi, što dozvoljava glukozi da stigne do mozga. Povrće s najvećim procentima vlakana je, na primer, crni luk, mladi luk, rotkva, šargarepa, paštrnak, cvekla…

#3 Pokrenite se

Fizička aktivnost je jedan od najmoćnijih preventivnih alata protiv Alchajmerove bolesti, ali izgleda da je posebno važna za žene. Kod žena mlađih od 65 godina, fizička aktivnost se povezuje sa 30 % manjim rizikom od Alchajmerove bolesti, u poređenju s onima koje vode tzv. sedelački život.

Niste ljubitelj teretane? Pokušajte da se više krećete tokom dana: više hodajte, penjite se stepenicama, uvedite makar deset minuta treninga ujutro i uveče (npr. uz YouTube), obavljajte kućne poslove, sređujte baštu…

#4 Resetujte telo i um

Istraživanja pokazuju da žene češće imaju probleme sa spavanjem nego muškarci, što je veliki gubitak jer je san najbolji eliksir za naš mozak. Kako starimo, potrebno nam je više vremena za „popravku”, tj. oporavak organizma, a to se dešava upravo dok spavamo.

Zato stručnjaci preporučuju da poštujemo savete koji se tiču higijene sna, a to znači da sat vremena pre odlaska na spavanje izbegavamo svetlost ekrana, osmislimo relaksirajuću večernju rutinu, provodimo svakodnevno određeno vreme na dnevnom svetlu, kako bismo regulisali cirkadijalni ritam, kao i da izbegavamo san tokom dana. Naravno, ukoliko imate probleme sa snom koje ne uspevate da rešite, ključno je da potražite profesionalnu pomoć.

#5 Olakšajte „mentalni teret”

Neuronaučnice su tek započele da proučavaju koncept „mentalnog tereta” s kojim se žene suočavaju svakodnevno dok „žongliraju” između gomile obaveza u svojoj svakodnevnici…

Ispostavlja se da veću verovatnoću da se kasnije tokom života suoči s neurološkim problemima ima osoba koja istovremeno vodi domaćinstvo i planira porodične obaveze, brine o ishrani, terminima kod lekara i domaćim zadacima, zakazuje letovanje i produžene vikende za celu porodicu, dok uza sve to vodi tim na poslu, zakazuje termine kod frizera i manikira i rezerviše karte za pozorište u ženskom društvu. Čekajte, da li ste se prepoznali?

Stručnjaci kažu da je dobro nositi se s određenom količinom mentalnog tereta. Ali ako on postane pretežak, pretvara se u hronični stresor i potencijalnu opasnost za zdravlje mozga. Šta možete učiniti? Realno procenite s koliko toga u svom životu možete da žonglirate, a kada to postaje previše, te odlučite šta je to čega, ipak, možete da se rasteretite.

Veoma je važno da poklonite pažnju održavanju zdravlja svog mozga – to je ultimativni čin brige o sebi. Jer, na kraju krajeva, aktivnost naših neurona čini nas onim što jesmo.