Osećaj usamljenosti: Načini kako da se izborite

Iako smo, zahvaljujući tehnologiji, povezani sa celim svetom, statistike su pokazale da smo, takođe, usamljeniji nego ikada. Prema anketi koju je sprovela Fondacija za mentalno zdravlje (Mental Health Fondation), svaka deseta ima osećaj usamljenosti, a 48% ljudi smatra da smo danas otuđeniji nego ikada ranije.

Iz redakcije magazina „Natural Health“

Osećaj usamljenosti: Kako se izboriti

Ćutanje o problemu
Kada ste poslednji put rekli nekome da ste usamljeni? Najčešće nemamo problema da izrazimo emocije poput sreće, nervoze, besa ili tuge, pa ipak, mnogima od nas je teško da priznamo kada se osećamo usamljeno, a ćutanje nas zapravo može dovesti u opasnost.

Osećaj usamljenosti može da ugrozi naše zdravlje. Studija koju je sproveo univerzitet BrighamYoung pokazala je da usamljenost povećava rizik od prerane smrti za čak 20 procenata, a prema drugim istraživanjima – posledice dugotrajne usamljenosti su pogoršanje pamćenja, povećavanje rizika od kardiovaskularnih oboljenja, stresa, depresije i preranog starenja.

– U ljudskoj je prirodi da se oseća usamljeno s vremena na vreme. To je normalno jer smo društvena bića, kaže psihološkinja Meg Arol (Meg Aroll).

– Ali nova istraživanja pokazala su da usamljenost može biti jednako loša za naše zdravlje kao konzumiranje 15 cigareta dnevno. Stoga, problem se mora ozbiljno shvatiti. Negativni uticaj usamljenosti na psihičko i mentalno zdravlje je očigledan, kao i na sam kvalitet života. Ipak, s obzirom na to da je u pitanju ono što mi nazivamo ‘promenljiv faktor rizika’, možemo da naučimo kako da se borimo protiv nje.

Povezivanje sa svetom

Srećom, i istraživanja potvrđuju da postoje načini da izađemo na kraj s usamljenošću. Dovoljno je da imamo tri ili četiri prijatelja, što već može da ukloni osećaj usamljenosti i negativne posledice koje s njom dolaze. Ipak, nije uvek lako sklopiti bliska prijateljstva.

– U mnogim slučajevima, usamljenost uključuje tugu, prekide veza, diskriminaciju, razvijanje uloge prezahtevne osobe, česte promene posla, škole ili fakulteta, selidbe…, kaže doktorka Arol.

– Uistinu, većina velikih životnih promena može dovesti do usamljenosti u samom početku. Ona postaje hronična kad se generalno osećanje nepovezanosti s drugima pretvori u anksioznost u društvu, depresiju, nesanicu, manjak samopouzdanja i preosetljivost na stres. (Pročitajte i… Sofrologija: Napunite baterije!)

Borba s usamljenošću: Korak po korak

Doktorka Arol dala je i savete kako da potražimo pomoć kad izgubimo osećaj povezanosti s drugima.

1 Korak po korak: Umesto da očajavate kod kuće, počnite da odlazite na mesta koja su vam zanimljiva, i u ovom trenutku dostupna, kao što su parkovi, kafići ili galerije. Očekivanja neka vam budu realna. Imajte na umu da ne morate odmah da započinjete razgovore s drugima. Za prvi korak dovoljno je i to što ste promenili okolinu. Kasnije možete razmisliti o uključivanju u neki kurs ili radionicu, bilo uživo ili onlajn, poput joge, keramike, kreativnog pisanja, slikanja, NLP-a…

2 Ukoliko ste sami i osećate se usamljeno, izbegavajte alkohol, šećer i druge supstance koje izazivaju zavisnost. Takođe, ograničite količinu vremena koje provodite uz televiziju, bindžujući serije ili skrolujući po Instagramu. Sve to doprinosi osećaju usamljenosti.

3 Slušajte svoje fizičke potrebe – svakodnevno upražnjavajte polusatnu šetnju. To će vam podići raspoloženje i stvoriti redovnu rutinu u kojoj ćete početi da uživate (čak i ako vam u startu bude teško da se pokrenete).

4 Ukoliko osećate da usamljenost kod vas izaziva anksioznost ili depresiju, posetite stručnjaka i potražite savet o terapijama. Na primer, kognitivno-bihejvioralna terapija vam može pomoći da razbijete šablon negativnih misli koje doprinose izolaciji i usamljenosti (naučeni obrasci ponašanja jesu ono što nas sprečava da se prilagodimo na nove, teže okolnosti).

5. Čak i ako vi niste usamljeni, sigurno u vašem životu postoje ljudi za koje znate da su izolovani. Povežite se s njima. „Ostavite poruku na njihovim vratima s vašim kontakt telefonom, u slučaju da im je potrebna pomoć, na primer, oko pretpraznične nabavke”, kaže doktorka Linda Šo (Linda Shaw), neuronaučnica i biznis psihološkinja.

– Pomozite članovima porodice koji nisu vešti s upotrebom tehnologije i snalaženjem u onlajn svetu da i oni to nauče te da i na taj način održavaju kontakt sa vama. Istraživanja su pokazala da pomaganje drugima aktivira delove mozga povezane sa osećajem blagostanja. Čak i telefonski poziv nekome starijem može popraviti dan.