OŽILJAK

Ožiljak je zajednički naziv za tkivo koje se stvara posle prekida integriteta nekog pokrovnog tkiva (kože ili sluzokože) ili posle povrede nekog organa (ožiljak posle infarkta bubrega ili miokarda, ožiljak na mozgu, ožiljne promene plućnog apscesa ili tuberkuloze). Ožiljak u pravilu sadrži više ili manje obilno vezivno tkivo.

Bilo da je posledica povrede, hirurškog zahvata ili opekotine, zahvaćeni deo tela uvek je više ili manje izobličen, jer se ožiljkasto tkivo većinom sastoji od kolagenskih ćelija. Zbog toga su ožiljci gotovo uvek drukčije boje od okolne kože, nemaju znojne žlezde ni folikule dlaka ili kose. Opsežnost i tvrdoća zavise od mnogih činitelj, npr. od veličine i dubine rane, krvnoj opskrbljenosti tog područja, opštem i lokalnom zdravstvenom stanju, doba pacijenta, mestu rane, debljine i boje kože i dr. Neki ljudi, pak, imaju veće sklonosti ka stvaranju izbočih i upadljivih ožiljaka (keloid).

Ožiljci koji najčešće zahtevaju dodatnu plastičnu korekciju su, npr, hipertrofični, keloidni, opsežni ožiljci s posledičnom kontrakturom lokalne kože. Pod pojmom hipertrofični podrazumeva se ožiljak koji nastaje unutar granica incizije (reza), s tankim slojem zacrvenjene kože koja izrasta iz podloge. Za razliku od hipertrofičnog ožiljka, keloidi su tamnije boje i prerastaju rubove rane. Najčešće su smešteni u području ramena, ušiju, vrata i grudne kosti. Kontraktura kao posledica težih oblika ožiljaka posebno nastaje kao rezultat gubitka veće površine kože u području rane, a tipične su i za duboke i opsežne opekotine. Zbog funkcijskih poremećaja, zahteva hirurški tretman.

Tipovi ožiljaka

Ožiljci se svrstavaju u četiri kategorije:

• kožni ožiljci
  ožiljci u digestivnom traktu
  ožiljci na organima
  koštani ožiljci (kalusi).