Pitali smo stručnjaka: Kako da zaljubljenost preraste u ljubav?

Zahvaljujući platformi DokTok i ove nedelje pred nama su objašnjenja stručnjaka. Savete o zaljubljenosti i ljubavi dobili smo od master psihološkinje i psihoterapeutkinje Milice Mikić Grčkarac.

Zrelost ljubavi ne određuje intenzitet osećanja, već svrsishodnost aktivnosti. Osoba može, sa intenzivnim osećanjem, „iz velike ljubavi“, „jer ne može bez voljene osobe“ činiti mnoge stvari koje su destruktivne za razvoj voljene osobe. Dete se može ugušiti roditeljskom ljubavlju. Jedna od bitnih razlika između zaljubljivanja i ljubavi je ta da ljubav zahteva testiranje realnosti da bi se uvideli realni kvaliteti voljene osobe. Zaljubljivanje može da preraste u ljubav, ali da bi do toga došlo potrebni su određeni uslovi.

Koji uslovi vode od zaljubljenosti do ljubavi?

1. Prihvatanje kompletne osobe, sa svim vrlinama, ali i manama

Kada smo nerealistični, vidimo samo dobre ili samo loše aspekte drugoga (ili sebe). Tada zapravo ne vidimo drugu osobu, već samo njenu polovinu ili delić. Naša osećanja mogu biti veoma snažna, ali ona nisu odnos prema osobi, jer nema osobe, kao celine, u našem doživljaju. Volimo iluziju, a ne osobu. U tom slučaju, nismo sposobni da prihvatimo nesavršenost partnera, da vidimo i njegove mane ili da ostanemo s njim kada ih uočimo („pao je u mojim očima, više nije interesantan, jer nije savršen”).

Partner koji se idealizuje doživljava se kao „trofej”, dokaz sopstvene vrednosti ili se živi kroz njegove uspehe. Žudi se za poznatima, moćnima, bogatima, uspešnima, priznatima. Idealizacijom se drugi ljudi čine većim, višim, važnijim, snažnijim od onog što oni zaista jesu, kako bismo se i mi pored njih mogli osećati sigurno i važno, sa što manje odgovornosti, zaštićeni od pretnji spoljašnjeg sveta. Nekritična idealizacija, međutim, uglavnom dovodi do razočaravanja i ponavljanja frustracije, potom do traženja novog idealizovanog objekta, zaljubljivanja. Osobe sa takvim problemima su „zaljubljene u zaljubljenost”, u osećaj pronalaženja idealnog objekta i doživljaj euforije vezan za povezanost s njim. (Pročitajte i… „Pod stresom sam, šta da radim?“ Poslušajte savet stručnjaka)

2. Sposobnost da podnesemo prepreku…
… da izađemo na kraj sa neprijatnostima koje nezadovoljenje nekih potreba izaziva u nama. Ovo je jedan od uslova da se razvije zrela ljubav prema partneru. Naravno da u ljubavnim odnosima uvek ima frustracije, jer niko ne može zadovoljiti sve naše potrebe, a očekivanja su u ljubavnim odnosima veća nego u drugim vrstama odnosa. To u velikoj meri utiče na našu sposobnost za zrelu ljubav. Kao i kod imunog sistema, čovek može imati „otpornost” ili toleranciju na neke vrste frustracije, a biti neotporan i netolerantan na druge. Svako ima svoju „Ahilovu petu”, nešto što teško toleriše i podnosi.

3. Zadržavanje sopstvene autentičnosti
Kada smo zaljubljeni, lako nam se može desiti da izgubimo autentičnost. Potreba da se bude isti, ili što sličniji, kao objekt zaljubljenosti čest je motiv u opisima romantične ljubavi. Uobičajena greška jeste da se obostrano naglašavaju i podržavaju isključivo one osobine i ponašanja koja su zajednička. Jednom kada se počnu uočavati i istraživati različitosti, ili odnos počne da se raspada jer se razlike doživljavaju kao pretnja, ili jedan partner pokušava da natera drugog da budu isti. Logično je (mada ne i nužno) da se odnos u početku gradi na zajedničkim uporišnim tačkama, na sličnim interesima i sličnim životnim uverenjima. Za tinejdžera je možda presudan sličan muzički ukus, a za odraslog čoveka su možda od ključne važnosti slični etički pogledi.
O zreloj ljubavi se može govoriti tek kad razmišljanje o objektu dostigne toliki stepen da je vlastito zadovoljenje nemogućno ako se i objekt ne zadovolji.

Savetuje vas Milica Mikić Grčkarac, master psihološkinja i psihoterapeutkinja

Master psiholog i psihoterapeut u edukaciji iz polja integrativne psihodinamske psihoterapije (OLI metod), u svom radu, osim psihodinamskog pristupa, kombinuje tehnike i alate kompatibilnih modaliteta poput geštalta, transakcione analize, KBT-a, REBT-a, psihodrame. Iskustvo je stekla u savetodavnom radu sa adolescentima i odraslima iz oblasti partnerskih i porodičnih odnosa, anksioznih i depresivnih poremećaja, paničnih napada. Osnovne akademske studije završila na Filozofskom fakultetu u Nišu, na departmanu za psihologiju, a nakon toga i Master akademske studije pri čemu je stekla zvanje Master psiholog.