Pitali smo stručnjaka: Kako se borimo sa osećanjem depresije i da li nas plaši sama pomisao na nju?

Teški trenuci su neizostavni deo života i mnogi nas čine neraspoloženim, možda tužnim ili depresivnim. Šta se dešava kada takvi trenuci potraju duže, kada ni sami nismo sigurni šta nam se tačno dešava i dokle će to stanje „neraspoloženja“ da traje? I pomisao na depresiju mnoge plaši, najviše iz neznanja, ali i tabua koji vlada kada se spomene ta tema. 

Kroz odgovore na česta pitanja iz prakse, dr Aleksanda Damjanović, specijalista psihijatar, pojasniće neke od nedoumica na temu depresije:

„Borim se sa depresijom već duže vreme, ali se još gore osećam jer me niko ne razume i misle da sam se namerno prepustila.“

Depresija nije prolazna tuga niti znak moralne slabosti. Ne može nestati tek tako niti ljudi mogu jednostavno da se saberu i prestanu da budu depresivni. Potrebno je odgovarajuće i pravovremeno lečenje. Okolina često misli da je dovoljno samo da mislite pozitivno, a ne shvataju da se nekad borite da preživite dan. Takav stav šalje poruku da vam nije ništa već samo treba da odlučite da krenete dalje, a to nerazumevanje može da stvori osećaj krivice što se osećate tako kako se osećate. Još uvek je depresija na našim prostorima tabu tema, pa se stvara osećaj da je sramota biti tužan, a kamoli depresivan – što apsolutno nije ispravan stav i ne treba da obeshrabri!

 „Koja je razlika između tuge i depresije?“

Tuga je normalna prirodna emocija koja se javlja kad izgubimo prijatelja, člana porodice ili voljenu osobu, u slučaju razvoda ili gubitka posla. Depresija je maligna tuga. Svako se u svom životu nekada oseća tužno, to traje izvesno vreme, slabi vremenom i na kraju prođe. Tužna osoba može da brine o sebi, kući, deci, da radi i sarađuje sa ljudima. Za razliku od nje, depresivna ima potrebu da se izoluje od svih, pa i od rođene dece, krevet je vuče kao magnet, ne može da radi, niti da komunicira jer depresija negativno utiče na sve životne aktivnosti. To je kao da gledate svet kroz ogromne sive naočare.

 „Da li mogu nekako sama sebi da pomognem da brže prođe?“

Depresija ne počinje naglo. Ona se šunja polako, kreće kao umor, bezvoljnost, mrzovolja, želja za samoćom. Ako joj se u ovom stadijumu prepustite, uvuče vas kao vir. Zato morate da se opirete koliko god možete! Prihvatite da je tu, kao bilo koja druga bolest sa kojom ljudi žive i rade. Naterajte sebe da obavljate svakodnevne aktivnosti koliko god da vas mrzi. Pratite pravilo „AMA“ – akcija, motivacija, akcija – to će vam pomoći da podignete motivaciju za neke druge stvari koje su vam važne.

Postoje i odlični preparati koji ne stvaraju nikakvu zavisnost i ne menjaju psihički čoveka – čega se mnogi plaše. Pomažu da ovaj period traje što kraće, jer što duže traje posledice su veće. Ukoliko je terapija lekovima, nju mora prepisati psihijatar, a postoje i dodaci ishrani na bazi S adenozil metionina koji su neškodljivi, a mogu biti efikasna pomoć u tretmanu blage do umerene depresije. S adenozil metionin (aminokiselina koja se svakodnevno može unostiti ili dodavati ishrani) nalazi se čak i vodičima kliničke prakse u tretmanu blage do umerene depresije, kao alternativni vid tretmana.

Više o ovoj temi saznajte na konferenciji Pro Femina, Case study 9 „Kako se borimo sa osećanjem depresije i da li nas plaši i sama pomisao na nju“. U razgovoru učestvuju Dr Aleksandra Damjanović, psihijatar – psihoterapeut i Nevena Nikolić, brend menadžerka, „Abela Pharm“. Kako do učešća na Pro Femina konferenciji  saznajte na OVOM linku!