Pitali ste psihoterapeutkinju: Čekati gospodina Pravog ili ga potražiti… onlajn?

Isplati li se čekati gospodina Pravog? Pročitajte kako na to pitanje odgovara psihoterapeutkinja dr med. Tamara Tomović. 

Ukoliko imate problem s kojim ne uspevate da izađete na kraj, pozivamo vas da se obratite za pomoć našoj stručnoj saradnici, čija rubrika izlazi u svakom broju štampanog izdanja – dr med. Tamari Tomović, psihoterapeutkinji i treneru poslovnih veština.

Pišite nam na imejl adresu: [email protected] (subject: Za Psiho kutak). Molimo vas da u svojim pismima napišete i sledeće podatke: godine, obrazovanje, bračni status, imate li žive roditelje, imate li braću i sestre, jeste li ekonomski obezbeđeni, da li ste zaposleni. Svi ti podaci su važni za dobijanje adekvatnijeg odgovora. Imena možete pisati kao inicijale, a podaci koji služe kao opis neće biti objavljeni.

Po jedan Tamarin odgovor objavljujemo svake druge subote u 14 h.

Pitanje:

Moje pitanje je jednostavno: treba li da čekam da mi gospodin Pravi zakuca na vrata ili da ga potražim (što vidim da, i žene i muškarci, čine sada gotovo isključivo na društvenim mrežama i sajtovima za upoznavanje)? Imam 38 godina i pet godina sam solo.

Tamarin odgovor:

Draga O, gde biste ga tačno čekali? Možda u nekoj kuli, pa spustili pletenicu ako vidite da dolazi neko ko vam se dopada? Šalim se, naravno. Razumem vaše pitanje. Tradicionalno žena čeka, a muškarac bira. Posle rušenja pravih vrednosti i delimičnoj zameni muških i ženskih uloga, zatim izolacije, a sada i rata, pitanje je da li išta u životu treba strpljivo čekati, ili se pak aktivno zauzeti i tražiti ono što vam je potrebno. Ne odlučuju se sve žene da javno kažu da traže partnera. Naročito kad se bliže četrdesete i kada je krajnji rok za potomstvo. Tada se svi oni razbeže, trudeći se da izbegnu klopku u koju bi mogle da ih sateraju „pohotljive udavače“, kako bi rekao Bora Čorba. Verovatno gledajući brakove svojih roditelja, muškarci „glavom bez obzira” beže od vezivanja. Nikada mi nije bilo jasno zašto je problem kad žena kaže da je spremna da ima vezu ili zasnuje porodicu. U poslednje vreme vidim da i muškarce čudno gledaju kad kreću u tu potragu. Čini mi se da iza toga leži strah da ne uništimo krhko samopouzdanje koje dobijamo kroz socijalne uloge (gde smo mi idealni), da ne izgubimo priliku da otkrijemo kakvi smo zaista kad obznanimo svoju želju da želimo vezu.

O sajtovima za upoznavanje ne znam dovoljno, a iskustva su različita. Treba biti oprezan, na mrežama svako gradi idealnu sliku o sebi. Ali ima i onih kojima je taj način za traženje partnera bio uspešan. Pa, sredite svoje društvene profile i pažljivo pratite ko vam piše. Učlanite se na sajtove za upoznavanje. Sigurna sam da tamo osim želje za avanturom postoje i oni koji žele ozbiljnu vezu. Ipak, neka vaša sigurnost bude na prvom mestu. Uradite proveru podataka, organizujte susrete na javnom mestu, a pritom neka vaša najbolja prijateljica zna tačno gde ste. Ako imate ludu sreću, naći ćete partnera iz prve. Mnogo je verovatnije da ćete „poljubiti 50 žaba pre nego što naiđete na princa”. Ipak, pokušajte. I samo hrabro.

Pročitajte i… Izlasci u četrdesetima – gde pronaći partnera?