Poskupljenje cigareta: Zašto su bogati prestali da puše, a siromašni nisu?

U anketi koju je 2008. godine sproveo Galup, organizacija za istraživanje javnog mnjenja, pokazalo se da je stopa pušenja među odraslima duplo veća kod stanovništva čija primanja na godišnjem nivou ne prelaze 24.000 dolara, u poređenju sa onima koji su zarađivali preko 90.000 godišnje.

Sedamdesetih godina prošlog veka pušenje nije bilo karakteristično za siromašno stanovništvo, naprotiv. Zbog izuzetno niskih primanja, verovatnoća da ćete pripadnike niže klase videti sa cigarom u ustima bila je vrlo mala.

Ipak, kada je počela da se širi svest o tome koliko je pušenje štetno za zdravlje, pripadnici više klase su se lakše oslobodili ove štetne navike. Naime, u periodu od 1965. do 1999. godine, prema statistici, bogataši su smanjili stopu pušenja za 62 procenta, a siromašni za svega devet odsto.

Postavlja se pitanje zašto je onima koji žive u siromaštvu teško da se oslobode ove štetne navike. Kit Hamfris, profesor na departmanu za psihijatriju Stenford Univerziteta, navodi tri osnova razloga.

Prvi razlog je činjenica da siromašniji pušači više unose nikotin u organizam jer svaki dim cigarete uvlače sporije i dublje. To povećava žudnju za cigaretama i stvara veću zavisnost od nikotina, pa je samim tim pripadnicima niže klase teže da „preseku“ i okrenu se zdravim navikama.

Dalje, pokazalo se da je siromašnijim pušačima teže da ostave cigarete ako ljudi u njihovom okruženju puše, što Hamfris navodi kao drugi razlog.

Na primer, lekar koji pokušava da ostavi pušenje dobiće pohvale i podršku svojih kolega kako bi istrajao u svojoj nameri. S druge strane, radnik na građevini koji pokušava da ostavi cigarete naići će na potpuno suprotne reakcije svojih kolega – tvrdi Hamfris.

Poslednje Hamfrisovo objašnjenje je da su pripadnici srednje klase znatno su učinkovitiji na programima za odvikavanje od pušenja, u odnosu na pripadnike niže klase.

Siromašni pušači se, naime, češće suočavaju za mentalnim problemima, poput depresije, te im je i mnogo teže da prestanu da puše.

Foto: freedigitalphotos.net, hin255
Istraživanje objavljeno 2014. u Žurnalu Američke medicinske asocijacije pokazalo je da u Srbiji ima 27 odsto pušača, a prema porastu njihovog broja od 0,6 odsto godišnje između 1980. i 2012. nalazimo se na drugom mestu u svetu, posle Litvanije.

S obzirom na to da je pušenje i dalje jedan od vodećih uzroka prevremene smrti, sve više država povećava takse na duvan što dovodi i do poskupljenja jedne kutije cigareta, a sve u cilju poboljšanja zdravlja nacije.

Ipak, s obzirom na činjenicu da pripadnici niže klase ne mogu ili ne žele da ostave cigarete, kako bi sačuvali novac, okreću se crnom tržištu te nabavljaju jeftiniji duvan lošijeg kvalieta koji sa sobom nosi i veće zdravstvene rizike.

Da li poskupljenjem cigareta zaista motivišemo ljude da prestanu da puše ili pak još više ugrožavamo zdravlje nacije?