5 (ne)zgodnih pitanja koja drugi roditelji postavljaju o oštećenju sluha Sajberuvceta

Svakog utorka, u saradnji sa portalom Sajberuvce, na našem portalu možete čitati tekst koji se bavi decom sa oštećenim sluhom, njihovim razvojem, edukacijom, zaštitom prava i uključivanjem u društvo. Prethodne tekstove pročitajte OVDE, a danas ćemo pričati o tome kakva pitanja muče roditelje Sajberuvaca.

Guliver/Getty Images

Ovonedeljni tekst je odgovor na sugestiju roditelja Sajberuvaca koji su pročitali prethodni post i pronašli se u njemu. Naime, tokom diskusije na ovu temu jednoglasno smo zaključili da su roditeljima Sajberuvaca često veći izazov pitanja koja drugi roditelji postavljaju o oštećenju sluha Sajberuvceta, od pitanja koja postavljaju deca.

Utisak (subjektivni :)) je da je broj prosvetljenih roditelja u stalnom porastu, ili bar onih koji iskreno žele da znaju više da bi bolje razumeli i pravilno se postavili u susretu sa različitostima u okruženju. Ok, tu i tamo i ti dobronamerni roditelji zalutaju u pogrešnu alveolu komunikacije, pa zajedno malo kašljemo i suzimo dok ne isteramo stvari na čistac – ali to je pristup koji izuzetno cenim, i to ne samo u slučaju komunikacije u vezi s oštećenjem sluha kod dece, već i uopšteno– dobru nameru, iskrenost i istinsku zainteresovanost za druge.

Kao ilustraciju pitanja koja drugi roditelji postavljaju o oštećenju sluha našeg blaga, iskoristićemo istih onih pet pitanja iz prethodnog teksta kada su ih postavljala deca i malo se i zabaviti (nadam se:)).

1. Šta joj je to na uhu?

Guliver/Getty Images

Retko kad će iole osvešćena odrasla osoba pitati ovako nešto naglas. Uglavnom roditelji drugara iz parkića znaju da su u pitanju slušna pomagala. Ono što je u ovom slučaju situacija koja zahteva našu promptnu reakciju jesu predrasude koje ova spoznaja sa sobom često nosi.

Roditelji različito reaguju u susretu sa različitostima (ovu temu smo već načeli u istoimenom tekstu) i s obzirom na način na koji se u takvim situacijama postavljaju, možemo podeliti roditelje drugara iz parkića na nekoliko grupa:

#1 Situacija ne postoji ako se pravimo da je nevidimo, tj. ako je ignorišemo (i to sve dok većina dvogodišnjaka shvata da „ne vidim te, znači ti ne postojiš nije baš kako svet funkcioniše). Dakle, ovde često moramo prvo priznati da je „slon u sobi“ tj. da situacija postoji. Nakon čega prelazimo na sledeću fazu razgovora u kojoj se strvari dalje raznjašnjavaju, ili pak…ne prelazimo. Tačka – bukvalno.

#2 Druga grupa odraslih osoba smatra (ili je negde čula) da je nepristojno glasno govoriti o tuđem nedostatku naglas, pa čak i kad se radi o pitanju trogodišnjeg deteta (evo ja sam odličan primer! Veoma mi je bilo neprijatno što je moj četvorogodišnji  sin preljubaznu gospođu u tramvaju, koja je pokušavala sa njim da uspostavi komunikaciju, pitao gde joj je prednji zub – srećom, nije ga baš najbolje razumela pa sam uspela da se izvučem nekom duhovitom opaskom. Fiju…šta će tek biti kad skroz razumljivo propriča…:). Zato na pitanje svog mezimca: “Mama šta je ono bati/seki na uhu?“ odgovaraju odsečnim:“Šššššššššš!“ u čijoj intonaciji se smenjuju postiđenost (u kakvu si me situaciju doveo?!), ljutnja (u kakvu si me situaciju doveo!!! ) i konačno neizrečena poruka koju njeno/njegovo dete nije čulo, ali ju je i predobro razumelo – to što bata/seka nosi je nešto loše jer moja mama/tata ne želi da o tome pričam. I onda jednostavno po pravilima kategoričkog silogizma (ok, malo se razmećem znanjem iz filosofije – nemam često prilike pa evo ovde malo da zablistam) – bata nosi nešto, to nešto nije dobro, iz toga sledi da bata/seka nisu dobri, dete odlazi sa instant pečenom predrasudom a da niko toga nije ni svestan. I opet, ne iz zle namere! Protivotrov –  nasmešenog lica dati na znanje „pssst!“ roditelju da ste čuli pitanje njegovog deteta i da vam ni najmanje nije naprijatno da pričate o tome, i to tako što ćete odgovoriti direktno detetu koje je postavilo pitanje kako.

I konačno …

#3 grupa roditelja  koji će savim usput primetiti da vaše dete nosi aparate, što je takođe sasvim ok – nakon čega ostaje na vama da razgovor razvijate ili ne razvijate, zavisno od toga kako procenite situaciju i motive zainteresovanosti druge strane.

Klikom OVDE pročitajte nastavak teksta i savete za utvrđivanje potencijalnog oštećenja sluha.