Aktivnost za zdrav mozak!

Sigurno se i vi zgražavate od same pomisli da ćete jednog dana ostariti, postati senilni ili bolovati od neke mentalne bolesti. Ali mi znamo recept zahvaljujući kojem se to neće dogoditi: ako stalno budete u pokretu, imate ogromnu šansu da i u 80-oj godini budete mentalno zdravi.

Bez obzira na to da li se bavite plesom, idete u šetnju ili vozite bicikl, na taj način sprečićete nastanak oboljenja mozga. Najvažnije je samo da to radite redovno i vaše male sive ćelije biće u formi do duboke starosti.

Pravac na trening
Kada se ne bismo izlagali mentalnom i fizičkom naporu, naš mozak bi već nakon 50., eventualno 60. godine, potpuno prestao da funkcioniše. To je zato što „nerad“ usporava rad mozga i zato što samo ćelije koje se rednovno naprežu mogu da prežive.

Sportom protiv starenja
Pri rešavanju teških zadataka angažovan je samo delić našeg mozga, dok je ostatak slobodan za obradu nekih drugih informacija. Engleski neurogerontolozi otkrili su da naš mozak tokom celog života stvara nove nervne ćelije. I ne samo to: stalno kretanje čini da ljudski mozak radi „ekonomičnije“. Ipak, kao i sa svim ostalim, ni sa sportom ne treba preterivati. Dovoljno je da trenirate dva puta nedeljno po 45 minuta. Ako niste ljubitelj nekih intenzivnijih fizičkih aktivnosti, dovoljno je dva puta nedeljno šetate po sat vremena i vaš mozak će savršeno funkcionisati.

Dodatne koristi od kretanja
Nakon laganog trčanja u trajanju od 45 minuta osećate se zaista moćno, jer tada vaš mozak emituje supstance nalik morfijumu. Nakon sporta izdržljivosti ili nekog drugog opterećenja u telu se luči trostruko ili četvorostruko više endomorfina.

Ne osećate bol
Da bi proverili uticaj endomorfina na osetljivost na bol, naučnici su uradili sledeći test: nakon treninga testirane osobe su priključili na struju. Ipak, oni ništa nisu osetili. Time je dokazano da bavljenje sportom znatno umanjuje osetljivost na bol.

Vežbanjem protiv depresije
Bavljenje sportom čini da budemo dobro raspoloženi. Zato, svaki put kada se osećate loše uradite nekoliko vežbi. To nema veze samo sa endomorfinom, već i sa promenom u razmeni aminokiselina i drugih neurotransmitera kao što su dopamin, noradrenalin i serotonin. Serotonin je neurotransmiter, koji reguliše sve centralne funkcije u mozgu (apetit, spavanje, želju za seksom, bolove, raspoloženje). Zato kod depresije treba kombinovati antidepresivna sredstva i redovno vežbanje.

„Beskorisne radnje“ za mozak
„Anaerobni rad“ je svako intenzivno opterećenje tela (kao što je na primer trčanje na kratke staze), pri čemu do mišićnih ćelija ne može da dopre dovoljna količina kiseonika. Na taj način dolazi do nedostatka kiseonika i proizvodnje mlečne kiseline. Sve to dovodi do slabljenja sposobnosti. Dakle: intenzivan trening, kuglanje, trčanje na 400 metara i igre loptom poput fudbala nisu „korisne“ za mozak.

Šta nema uticaja na mozak
Svaki oblik „statičkog rada“- dakle pokreti koji zahtevaju rad sa zadržavanjem i pauzama, npr. trening u teretani ili jedrenje, ne utiču na neurone.

Korisne radnje“ za mozak

Iskoristite svaku priliku da se penjete stepenicama i da pokrećete prste. Uzmite loptu i dobacujte se sa decom ili partnerom. Vežbajte koordinaciju pokreta tako što ćete se baviti novim sportovima ili tako što ćete usavršiti neku tehniku, na primer održavanje ravnoteže na jednoj nozi. Ukratko rečeno: svaki oblik aktivnog kretanja, koji zahteva maksimalan rad srca od 30-70%, koristan je za ljudski mozak. .