„Barska bolest“ – najveća pretnja nakon poplava
Leptospiroza se dobija preko zagađene vode. Apel epidemiologa da se kuće ne čiste na svoju ruku.
Među osobama evakuisanim iz poplavljenog Obrenovca koje su smeštene u neki od kolektivnih centra nije za sada zabeležena nijedna epidemija. U halama se vodi računa o gustini smeštaja, dobroj opštoj i ličnoj higijeni, ishrani samo lanč-paketima ili gotovom hranom u originalnim pakovanjima, izjavio je za Politiku primarijus dr Veljko Đerković, epidemiolog, zadužen od Zavoda za javno zdravlje Beograda za praćenje zdravstvene situacije.
Dr Đerković, međutim, kaže kako svakako, sa jednog tako velikog područja poput Obrenovca, na kojem je došlo do mešanja fekalnih i površinskih voda, može da se očekuje pojava svih crevnih zaraznih bolesti.
„Očekujem manje epidemije, jer iskustvo nam kaže da prošlih godina, posle poplava, nismo imali veće epidemije. Bitno je da se registruju pojedinačni slučajevi, a ne da nas zahvati epidemija“, navodi on.
Osobama koje su mnogo vremena provele u zagađenoj vodi, bilo da je reč o žiteljima poplavljenog područja bilo o spasiocima, najveća pretnja je leptospiroza ili takozvana barska bolest.
„Iako je savetovano da se evakuisani ne vraćaju na poplavljenu teritoriju dok se ne izvrši sanacija terena, odnesu leševi i očiste sve ulice, ima građana koji čiste kuće na svoju ruku. Oni se izlažu riziku od ‘barske bolesti’. Leptospirozu očekujemo u većem broju kada se ljudi masovno vrate, pa počnu da hodaju bosi po kući ili dvorištima. Oni koji su se drznuli da se sami vrate i sređuju kuću ne znaju da preko čizama i blata prenose zarazu po kući. Nema nikakve svrhe vodom iz poplavljenog dvorišta prati zidove“, podseća dr Đerković.
Profesor dr Milenko Bojić, infektolog VMA u penziji, kaže za „Politiku“ da rizik od epidemija uvećava tragedija koja nam se dogodila, trenutne vremenske prilike i okolnost da je veliki broj ljudi u kolektivnom smeštaju.
„Treba očekivati leptospirozu jer su kanali i svinjci bili poplavljeni, a to je uvećalo rizik. Ova bakterija, posebnog oblika, obitava u tim vodama. Biće to sada bolest i spasilaca i žrtava poplava. To je ozbiljna bolest, veliki broj obolelih završi na dijalizi zbog popuštanja bubrega, nekada i sa smrtnim ishodom čak i u mirnodopskim uslovima. Najveći broj zaraženih ozdravi i ima lakšu formu bolesti, samo je važno sa lečenjem početi na vreme“, upozorava dr Bojić.
Simptomi leptospiroze su, podseća dr Bojić, visoka temperatura, bolovi u slabinskom delu kičme, žutica, crvenilo i krvavljenje očnih kapaka.
„Vreme inkubacije, period od zaražavanja do izbijanja simptoma – može da bude od 10 do 15 dana. Najvažnije je da ekipe koje čiste teren nikako ne koriste tu neispravnu vodu za umivanje, pranje, da nose čizme i zaštitnu odeću i da vode računa da nikakva povreda na koži ne dođe u kontakt sa prljavom vodom“, kaže ovaj lekar.
Ovaj infektolog kaže kako se, ako se na njih na vreme misli, ne treba plašiti ni leptospiroze ni crevnih zaraza.
„Ništa od ovoga nije nepoznanica, samo svi treba da rade svoj posao temeljno. Svaka osoba u ovim halama koja ima proliv ili bilo koji drugi zdravstveni problem, obavezno treba da se javi dežurnom lekaru na tom punktu“, kaže dr Bojić, dodajući da nas samo pranje ruku, čisti toaleti, dovoljno toalet-papira i ispravna tekuća voda mogu sačuvati od zaraza.
Primarijus dr Aleksandar Adamović, direktor Zavoda za kožne bolesti u Beogradu, dodaje i da nije bilo nikakvih teških promena na koži spasilaca ili pripadnika Žandarmerije koji su puno vremena proveli u vodi, što se prenelo kao glasina.
„Bilo je nekoliko ujeda insekata, slučajeva vašljivosti, ali ne u većem broju od onog što vidimo u redovnom poslu u našoj ustanovi. Imali smo jedan slučaj šuge, u četvoročlanoj romskoj porodici, koju smo odmah izolovali. To je sve ‘kap u moru’ prema broju ljudi koji su evakuisani. Nemamo zaraze i epidemije, ali ne kažem da ih neće biti“, ubedljiv je dr Adamović.
Njegova poruka je kratka i jasna: nema velike filozofije – zaštita zdravlja je u korišćenju sapuna i vode, a svaku promenu na koži treba da prijave ekipama lekara na punktu u centru gde su smešteni.
Dr Bojić predviđa da nam najviše prete žutice tipa A i E, odavno poznate kao „bolesti prljavih ruku“, ali priznaje da se najviše plaši komaraca i groznice „zapadnog Nila“, pa je zato važno da nadležni počnu na vreme sa uništavanjem komaraca. Teško da će nas mimoići i respiratorne infekcije, koje se prenose preko vazduha, pa su od juče sve novinarske i televizijske ekipe pri snimanju evakuisanih nosile maske preko usta i zaštitne rukavice.
Izvor: B92.net