Bezbedno korišćenje slušalica – što jači zvuk to kraće vreme!

Svakog utorka, u saradnji sa portalom Sajberuvce, na našem portalu možete čitati tekst koji se bavi decom sa oštećenim sluhom, njihovim razvojem, edukacijom, zaštitom prava i uključivanjem u društvo. Prethodne tekstove pročitajte OVDE, a danas pročitajte tekst koji govori o prevenciji oštećenja sluha kod dece i mladih koje može nastati preglasnim slušanjem slušalica.

Guliver/Getty Images

U vreme novih tehnologija, vaspitavanje dece da ih pravilno koriste predstavlja jedan od najnovijih izazova za roditelje. Slušanje muzike i igrica preko slušalica nije toliko nov koncept, ali jeste nivo njegove zastupljenosti kao i nivo potencijane opasnosti koje preglasan zvuk nosi po sluh dece i omladine.

Današnje slušalice, bilo da su u pitanju bubice, gejmerske ili klasičnog tipa, imaju takvu jačinu da za samo nekoliko minuta slušanja na najačem mogo ozbiljno narušiti sluh deteta ili mlade osobe. A sluh kada se izgubi to je jednom za svagda.

Ovakva oštećenja sluha su kumulativna, ali ih ne primećujemo sve dok ne uznapreduju.

Opšte je poznat „entuzijazam“ sa kojim tinejžeri (eh, nekad bilo :D) prihvataju savete roditelja i stručnjaka. Te je tako 9 od 10 (88%) tinejdžera svesno mogućih posledica izlaganju prejakom zvuku duže vremena. Pa ipak ne čine ništa da zaštite svoj sluh – jer to, normalno, ne bi bilo cool.

Guliver/Getty Images

Ipak, nije sva „krivica“ na tinejdžerskim godinama. Prirodna reakcija osobe koja sluša nešto jeste da usled povećanja okolne buke, pojačava ton onoga što sluša da bi mogla da se fokusira i pored pozadinske buke.

Ono što je nezgodno, jesu podaci koji kažu da skoro polovina mladih iskusi neke od simptoma oštećenja sluha: zvonjava, hučanje, zujanje ili pak bol u ušima nakon slušanja preglasnih zvukova muzike ili iz okoline. Što nije začuđujuće s obzirom da je broj sati slušanja muzike preko slušalica je porastao sa 3 sata nedeljno koliko je bilo u 80-im na preko 22 sata nedeljno koliko je sada. I to ne samo tinejdžeri – i mlađa deca ih koriste.

Nakon nekog vremena, stalnog ponavljanja i nebrige o sluhu, ovi simptomi prelaze u hronične tj. javlja se trajno oštećenje sluha. Ovakvo oštećenje sluha je nepovratno i može se tretirati samo slušnim aparatima i kohlearnim implantima.

Jednačina bezbednog slušanja

Bezbedno slušanje je funkcija i trajanja i jačine zvuka – što je glasniji zvuk to vreme slušanja treba da bude kraće.

Generalna granica za prihvatljiv nivo buke jeste 85 dB, ali je podrazumevana za otvorene sredine i radno vreme od osam sati.

Slušalice, posebno bubice su mnogo bliže uhu – faktički u samom uhu samim tim je njihov utisaj na sluh, za istu jačinu zvuka mnogo intenzivniji. 80dB j eduplo glasnije od 70dB, a 90dB je čak četiri puta glasnije.

Poenta je da sve slušalice i male i velike mogu biti korišćene bezbedno – ali ne preko 90 minuta slušanja dnevno i ne preko 80% totalne jačine zvuka.

Koja je to velika zabluda nekih roditelja, pročitajte OVDE.