Čvorići na grudima: Kada bi trebalo da se zabrinete?

Pregledali ste grudi i napipali ste čvorić – i šta sad? Iako sve čvoriće mora da pregleda radiolog, veći procenat opipanih čvorića ne bude kancerozan, posebno kod mlađih žena.

Prema svetskim istraživanjima 80 – 85 odsto čvorića u grudima su benignog karaktera, što znači da nisu kancerozni, posebno kod žena mlađih od 40 godina. Ako ste u dobi kada treba redovno da se pregledate i to i radite, jednom godišnje radite mamogram.

Ipak, kako da ste potpuno sigurni? Kako da znate razliku između čvorića koji je kancerozan i onog koji je dobroćudan? Šta uzrokuje dobroćudni tumor grudi?

Razlike između dobroćudnih i kanceroznih čvorića u grudima

Grudi su sačinjene od masnog tkiva, nerava, krvnih sudova, fibroidnog vezivnog tkiva i tkiva žlezda, kao i od zamršenog mlečnog sistema žlezda (gde se mleko proizvodi) i mlečnih kanala (tanke cevi kroz koje protiče mleko do bradavica).

Čvorići mogu biti tvrdi i nepokretni kao zrno pasulja, ili mekani puni tečnosti, koji se mogu valjati između vaših prstiju kao grožđe. Mogu biti manji od zrna graška ili nekoliko centimetara u prečniku, iako su veći čvorići retki.

Ono što je osnovna razlika između benignog čvorića i kanceroznog je pokret. Čvorić mekan i pun tečnosti ima manje šanse da bude kancerogen od čvrstog i nepokretnog čvorića. Ovo ne znači da svi pokretni i meki čvorići nisu kancerozni niti da svi čvrsti čvorići jesu. Jedini način da saznate nešto više o čvoriću koji ste napipali je da posetite vašeg radiologa i uradite mamograf ili ultrazvuk, a sve u zavisnosti šta preporuči lekar. Rak dojki obično ne uzrokuje bolove, ali benigni tumor ih često uzrokuje.

Ne zahtevaju svi benigni čvorići biopsiju, takođe. Ako ste opipali čvoriće tokom menstrualnog perioda, vaš lekar će verovatno tražiti ponovni pregled ultrazvukom posle menstrualnog perioda, kako bi potvrdio postojanje čvorića. Ako je čvorić nestao, onda je on sigurno bezopasan i uzrokovan hormonalnim promenama koje se javljaju u toku menstrualnog perioda.

Raznolikost benignih čvorića na dojkama

Većina benignih čvorića i stanja su vezana za vaš menstrualni period – promeni hormona i tečnosti koja nadolazi u toku menstruacije. Drugi benigni čvorići u dojkama mogu biti u vezi sa zapušenim mlečnim kanalima, infekcijama, pa čak i povredama grudi.

Evo nekih od najčešćih benignih stanja u dojkama:

Fibrocistična displazija. Čvorići koji se mogu opisati kao da se “tegle” ili su “zrnasti”. Ovi čvorići su najčešći oblik benignog stanja dojki koji pogađa bar polovinu žena. Ovakvo stanje koje je uzrokovano hormonalnim promenama može se pojaviti kako prilazite srednjem dobu, a mogu takođe, nestati u menopauzi. Možda će vam lekar preporučiti da ograničite unos soli i kofeina da biste olakšali gomilanje tečnosti. Verovatno će vam lekar preporučiti i biopsiju kako biste bili sigurni da je reč o benignom stanju.

Ciste. Povezane sa fibroidnim promenama, one su okrugle ili ovalne vrećice u prečniku od oko 2-5 cm. Osetljive su na dodir i ispunjene tečnošću. Mogu se pojaviti sa menstrualnim periodom postajući veće i osetljivije na početku ciklusa i isto tako nestati na njegovom kraju. Vaš lekar će preporučiti ultrazvuk ili biopsiju da biste bili sigurni da je u pitanju cista, a ne nešto drugo. Ciste generalno pogađaju žene između 35. i 50. godine.

Fibroadenom. Pojavljuje se kod mladih devojaka u tinejdžerskim godinama. Fibroadenom je češći kod osoba koje koriste kontraceptivne pilule pre 20. godine. Pokretan je ispod kože, okrugao i može se dijagnostikovati aspiracijom.

Masna nekroza. Čvorići se u ovom slučaju pojavljuju kada je masno tkivo oštećeno povredom grudi što rezultuje formiranju okrugle, čvrste loptice. Češće se pojavljuju kod žena sa velikim grudima, a posebno kod žena koje su gojazne. Vaš lekar će najverovatnije pratiti čvoriće tokom nekoliko menstrualnih ciklusa i onda odlučiti da li će ih hirurški odstraniti.

Iscedak iz bradavice. Ponekad žene uoče iscedak iz bradavica sa ili bez čvorića u dojkama. Boja iscedka koji je povezan sa fibrocističnim stanjima može varirati od braonkaste do zelenkaste boje. Bistar mlečni iscedak može značiti hormonalni poremećaj.

Mastitis. Infekcija mlečnih kanala može stvoriti čvoriće u grudima. Mastitis uzrokuje otok grudi i one mogu biti crvene i tople jer su pod upalom. Pojavljuju se najčešće kod žena koje doje, ali se mogu pojaviti i kod onih koje ne doje.

Rizik za dobijanje kancera dojki se povećava kod žena koje nikada nisu rađale, kod onih koje imaju neredovne menstrualne cikluse i u porodici već obolelih od raka dojki.

Ako opipate čvorić na dojci

Svi čvorići u dojkama treba da budu pregledani od strane radiologa, koji će jedini moći da vam da adekvatnu dijagnozu, a samim tim i tretman. Izuzetno je važno da se redovno kontrolišete ultrazvučno ili mamografijom kako ne biste bile u situaciji da opipate čvoriće u dojkama.

Izvor: www.klinikaperinatal.com