Da li vam je danas „omojbože ništa ne čuje“ dan?

Svakog utorka, u saradnji sa portalom Sajberuvce, na našem portalu možete čitati tekst koji se bavi decom sa oštećenim sluhom, njihovim razvojem, edukacijom, zaštitom prava i uključivanjem u društvo. Prethodne tekstove pročitajte OVDE, a danas saznajte zbog čega sve roditelji dižu uzbunu jer misle da njihovo dete uopšte ne čuje. A, ne bi trebalo. 

Guliver/Getty Images

Ima tako dana kada se dogodi da nekoliko puta uzastopno proveravam slušni aparat i kohlearni implant svog deteta, menjam baterije, zabrinuto testiram opremu jer…imam utisak da ne čuje dobro – zvuči poznato?

Do maločas je sve bilo u redu, ali odjedanput dete ne reaguje kada ga zovete – ni vi niti neko drugi i tek obrati pažnju kad ga dodirnete ili značajno povisite ton. Deluje odsutno i neretko je potrebno da mu posebno skrećete pažnju na postavljena mu pitanja, pa čak i po nekoliko puta ponavljate ne bi li razumelo o čemu se radi. Zabrinuto pitate da li čuje – čuje, kaže. Proveravate aparate i kada se ispostavi da sve funkcioniše, ostajete još zabrinutiji. O čemu se onda ovde zapravo radi?

Imajući u vidu sve pomenuto, velika je verovatnoća da je u pitanju „omojbože ništa ne čuje“ dan. Da li nešto takvo zaista postoji?

Svi znamo da je Sajberuvcima, koja čuju uz pomoć tehnologije, za slušanje i razumevanje potrebno mnogo više fokusiranosti i energije nego što je to potrebno osobama prirodnog sluha.

Ipak, pre nego odlučite da je vreme da se aktivira dugme za uzbunu evo 4 osnovna faktora koja treba uzeti u obzir:

#1 Zamor

Guliver/Getty Images

Deca su sama po sebi izuzetno aktivna i fizički i psihički. Osim slušanja i obrade onoga što čuju uz pomoć aparata i implanata, mozak Sajberuvceta se angažuje i aktivnostima standardnim za određeni uzrast u kome je dete: intenzivan spoznajni (kognitivni) razvoj, podsvesna obrada velikog broja informacija, kao i stvaranjem sinapsi i skladištenjem obrađenih podataka.

Često se može čuti poređenje da Sajberuvca uče maternji jezik kao što osobe tipičnog sluha uče strani jezik. Ukoliko ste ikada učili strani jezik, sigurno ste bili u situaciji – posebno u prvim godinama učenja, da se pri ovoj aktivnosti veoma brzo zamarate. Na primer, već posle desetak minuta intenzivnog razgovora na stranom jeziku i/ili pažljivog praćenja istog, imate osećaj kao da vaš mozak usporava, a nove reči i rečenice samo stižu. Mozak sluša, ali više ne čuje i tako se vrlo brzo utone u vrtlog nerazumljivog mumlanja, a od napora i frustriranosti i glava počinje da boli.

Može se dogoditi da je vaše dete u tom periodu (kada se dogodio „omojbože ništa ne čuje“ dan) posebno perceptivno aktivno (ne mora biti neka posebna aktivnost, već i faza ubrzanog razvoja i sazrevanja) i da se jednostavno umorilo. Obratite pažnju, ispratite i pomozite mu da se adekvatno opusti i odmori, nakon čega ponovo treba proceniti situaciju.

Klikom OVDE pročitajte nastavak teksta i savete za utvrđivanje potencijalnog oštećenja sluha.