Da li vam je danas „omojbože ništa ne čuje“ dan?
Svakog utorka, u saradnji sa portalom Sajberuvce, na našem portalu možete čitati tekst koji se bavi decom sa oštećenim sluhom, njihovim razvojem, edukacijom, zaštitom prava i uključivanjem u društvo. Prethodne tekstove pročitajte OVDE, a danas saznajte zbog čega sve roditelji dižu uzbunu jer misle da njihovo dete uopšte ne čuje. A, ne bi trebalo.
Ima tako dana kada se dogodi da nekoliko puta uzastopno proveravam slušni aparat i kohlearni implant svog deteta, menjam baterije, zabrinuto testiram opremu jer…imam utisak da ne čuje dobro – zvuči poznato?
Do maločas je sve bilo u redu, ali odjedanput dete ne reaguje kada ga zovete – ni vi niti neko drugi i tek obrati pažnju kad ga dodirnete ili značajno povisite ton. Deluje odsutno i neretko je potrebno da mu posebno skrećete pažnju na postavljena mu pitanja, pa čak i po nekoliko puta ponavljate ne bi li razumelo o čemu se radi. Zabrinuto pitate da li čuje – čuje, kaže. Proveravate aparate i kada se ispostavi da sve funkcioniše, ostajete još zabrinutiji. O čemu se onda ovde zapravo radi?
Imajući u vidu sve pomenuto, velika je verovatnoća da je u pitanju „omojbože ništa ne čuje“ dan. Da li nešto takvo zaista postoji?
Svi znamo da je Sajberuvcima, koja čuju uz pomoć tehnologije, za slušanje i razumevanje potrebno mnogo više fokusiranosti i energije nego što je to potrebno osobama prirodnog sluha.
Ipak, pre nego odlučite da je vreme da se aktivira dugme za uzbunu evo 4 osnovna faktora koja treba uzeti u obzir:
#1 Zamor
Deca su sama po sebi izuzetno aktivna i fizički i psihički. Osim slušanja i obrade onoga što čuju uz pomoć aparata i implanata, mozak Sajberuvceta se angažuje i aktivnostima standardnim za određeni uzrast u kome je dete: intenzivan spoznajni (kognitivni) razvoj, podsvesna obrada velikog broja informacija, kao i stvaranjem sinapsi i skladištenjem obrađenih podataka.
Često se može čuti poređenje da Sajberuvca uče maternji jezik kao što osobe tipičnog sluha uče strani jezik. Ukoliko ste ikada učili strani jezik, sigurno ste bili u situaciji – posebno u prvim godinama učenja, da se pri ovoj aktivnosti veoma brzo zamarate. Na primer, već posle desetak minuta intenzivnog razgovora na stranom jeziku i/ili pažljivog praćenja istog, imate osećaj kao da vaš mozak usporava, a nove reči i rečenice samo stižu. Mozak sluša, ali više ne čuje i tako se vrlo brzo utone u vrtlog nerazumljivog mumlanja, a od napora i frustriranosti i glava počinje da boli.
Može se dogoditi da je vaše dete u tom periodu (kada se dogodio „omojbože ništa ne čuje“ dan) posebno perceptivno aktivno (ne mora biti neka posebna aktivnost, već i faza ubrzanog razvoja i sazrevanja) i da se jednostavno umorilo. Obratite pažnju, ispratite i pomozite mu da se adekvatno opusti i odmori, nakon čega ponovo treba proceniti situaciju.
Klikom OVDE pročitajte nastavak teksta i savete za utvrđivanje potencijalnog oštećenja sluha.