Dugotrajno sedenje je opasnije nego što mislite!

Ako preispitate svoje dnevne aktivnosti, doći ćete do poraznog zaključka: sve što zapravo radite jeste sedenje – u autobusu ili automobilu, na poslu, u restoranu dok jedete, kod kuće dok gledate televiziju. Celodnevno sedenje može izazvati niz negativnih posledica po organizam koje se najpre očituju na kukovima i butinama. Šta se dešava u vašem telu tokom konstantnog sedenja i fizičke neaktivnosti? Da li ste se zapitali? „Sedenje ubija!“ – kažu stručnjaci. Saznajte zašto.

U 21. veku mnoštvo poslova obavlja se kucanjem po tastaturi. Gotovo trećina ljudi za radnim stolovima sedi duže od 10 sati i ne ustaju čak ni da bi napravili pauzu za ručak. Bilo da se osoba sama odluči za sedalni način života ili joj je to nametnuto poslom i drugim obavezama, veoma je važno da zna koliko ovakav način života utiče na njeno zdravstveno stanje.

Neželjeni efekti dugotrajnog sedenja na poslu

• Loše držanje, slabljenje muskulature i bolovi u leđima

Dugotrajno sedenje glavni je uzročnik lošeg držanja tela koje može izazvati jake bolove u ramenima, vratu i leđima. Usled ograničenog kretanja većina velikih mišićnih grupa prolazi kroz duge faze nepokretnosti, nakon čega mišići postaju slabi pa se javljaju grčevi. Ljudsko telo nije „dizajnirano“ da dugo sedi, a ukoliko se pritom zauzme nepravilan položaj, još je izvesnije da će se vremenom pojaviti bol u leđima ili kolenima.

Sedeći položaj izaziva pritisak na kukove i kičmu i može dovesti do povreda kao što je diskus hernija, koje zahtevaju primenu medikamenata i fizikalne terapije, u težim slučajevima i hiruršku intervenciju. Kao posledica nepravilnog držanja tela tokom rada za računarom mogu se javiti povrede zglobova i spondilitis.

• Gojaznost

Uvećana telesna masa vidljiva je posledica sedelnog načina života. Naučna istraživanja pokazala su da nedostatak fizičke aktivnosti smanjuje proizvodnju enzima koji se bori protiv gomilanja masti u organizmu i to čak do 50 odsto. Preterano sedenje usporava metabolizam i izaziva promene telesnih funkcija, što dovodi do povećanja telesne težine.

Rezultati novijih studija pokazali su da osam sati sedenja poništava sat vremena jutarnjih vežbi. Ovaj estetski i zdravstveni problem rešava se pre svega promenom načina ishrane i pojačanom fizičkom aktivnošću, ali i češćim pauzama, hodanjem uz stepenice ili povremenom šetnjom po kancelariji. Sedenje podiže i nivo holesterola u krvi: posle nekoliko sati dobar (zdrav) holesterol pada za 20 odsto, a enzimske aktivnosti za 90 odsto.

• Kardiovaskularne bolesti

Studija koja je nedavno sprovedena u Kanadi dokazala je da postoji čvrsta veza između višesatnog sedenja i učestalosti kardiovaskularnih bolesti koje ponekad imaju i fatalan ishod.

Osobe koje ispred računara i televizora dnevno provode više od 11 sati, povećavaju rizik od srčanog udara za 67 odsto, a svaki sat proveden u sedećem položaju povećava šanse za nastanak srčanih oboljenja. Nove studije pokazale su da vežbanje jednom dnevno čak i ako traje sat vremena nije dovoljno da nadoknadi celodnevno sedenje na poslu ili ispred televizora.

• Dijabetes

Sedalni način života povećava i šanse za pojavu dijabetesa za čak 7%. Usporene telesne funkcije dovode do povećanja nivoa šećera u krvi jer telu nije potrebna energija, pa šećer ostaje u njoj (krvi). U studiji objavljenoj u “Britanskom žurnalu” navodi se da nakon četiri sata sedenja telo počinje da prekida produkciju lipaze, enzima koji apsorbuje masti.

Ovi biološki katalizatori, koji regulišu nivo masnoća i glukoze u organizmu, počinju da se zatvaraju nakon dugotrajnog sedenja, a kao posledica javljaju se gojaznost i šećerna bolest. Kada čovek stoji, angažuju se mišići i podstiče distribuciju lipaze, što opet tera telo da prerađuje mast i holesterol. Stajanje pomaže iskorištavanju glukoze iz krvi, pa je zato dobra prevencija protiv razvoja dijabetesa.

• Tumori organa za varenje

Nedavna istraživanja pokazala su da pasivan način života povećava šansu za nastanak malignih promena na debelom crevu i rektumu. Australijski naučnici utvrdili su da su osobe koje provode 10 i više sati sedeći na poslu izložene dva puta većem riziku od stvaranja tumora na debelom crevu i imaju 44 odsto više šansi da obole od kancera rektuma, od onih koji nikada ne rade sedeći. Naime, 10 godina svakodnevnog dugog sedenja za kompjuterom, čak i uz redovno vežbanje uvećava rizik od raka creva ili sistema za varenje.

• Naprezanje očiju i glavobolja

Crvene oči koje peku česta su posledica dugotrajnog sedenja za kompjuterom. Ovaj poremećaj javlja se jer osoba „zaboravlja da trepće“, pošto joj je sva pažnje usmerena na monitor. Iako ovaj poremećaj nije opasan, ukoliko se ignoriše, može izazvati oštećenje vida i glavobolju.

• Iritacija kože

Laptop u krilu neretko izaziva iritaciju i osip na koži butina. Temperatura koju emituje isušuje i iritira kožu, a kapilari se na toploti šire i izazivaju crvenilo i osip. Ako je osoba sklona dermatozama, trebalo bi da izbegava kontakt kože i prenosivog računara. Najčešće je dovoljno udaljavanje od izvora toplote kako bi se osip (urtikarija kontakta) povukao.

Autor: Life Content