Gojaznost – bolest modernog doba

Autor: Milan Zarić profesor sporta
www.licnitrener.com

Gojaznost danas predstavlja veliki problem u celom svetu. Na studijama nam je jedan profesor izneo zanimljivu činjenicu, za koju sam tada mislio da je preterivanje. Rekao je: „Kašika je ubila više ljudi nego svi ratovi na svetu zajedno“. Sada sam siguran da je govorio istinu.

Pogledajte oko sebe, svoje najbliže, komšije, prijatelje. Da li oni imaju problema sa viškom kilograma? Da li im je holesterol povećan? Koliki su im trigliceridi?

Gojaznost je stanje pozitivnog energetskog bilansa, što znači da gojazna osoba uzima više hrane nego što joj je potrebno, i što može da potroši. Glavni razlog nastanka gojaznosti je ishrana bogata ugljenim hidratima, najčešće prostim šećerima, te nedovoljna fizička aktivnost. Lek postoji, ali je mnogo lakše reći, nego učiniti.

Programi usmereni na regulisanje mase tela zasnivaju se na principu povećanog obima rada u okviru jedne vrste aktivnosti, ili u kombinaciji najčešće dve ili tri različite kardio aktivnosti.

Povećanim obimom treninga povećavamo i utrošak kalorija, te ubrzavamo metabolizam, dok neki stručnjaci takođe smatraju da trening mršavljenja utiče na smanjenje apetita, što dodatno povećava postignute rezultate.

Značajan efekat treninga na smanjenje masnog tkiva može se očekivati samo u uslovima produženog trajanja aktivnosti, minimum je 30 minuta, a jedan od uslova je i da je uključen veliki broj mišićnih grupa u radu umerenog intenziteta.

Evo nekih, pomalo tragičnih, činjenica u vezi sa gojaznošću:

• Procenat gojaznih osoba koji, uprkos raznoraznim pokušajima mršavljenja, ostaju gojazni ili se čak još više ugoje je 95%;
• Mršavljenje je industrija koja godišnje zaradi 30 i više milijardi dolara;
• 90% gojaznih osoba počne sa redukovanjem telesne mase tek kada im bude ugroženo zdravlje;
• 60% gojaznih smatra da je nemoguće da smršaju, a da to nisu ni probali, bar ne na pravi način, već optužuju svoje gene za višak kilograma;
• 90% dece u Srbiji u toku školske nastave jede brzu hranu, izuzetak su oni koji u školi imaju kuhinje;
• Samo 6% ljudi u Srbiji starosti od 20 – 50 godina ima redovnu fizičku aktivnost i taj procenat je u prethodnoj i ovoj godini u padu, dok je u Evropi obrnuto.
• Vojvodina je najugroženija regija u Srbiji što se tiče procenta gojazne dece školskog uzrasta.

„Ništa tako ne iscrpljuje i ne razara čoveka kao dugotrajna fizička neaktivnost!“, Aristotel