ISTINITA PRIČA: Opseduta grudima!

Ona je obdarena lepim, čvrstim i pristojno velikim grudima i čini sve, zaista sve, da tako i ostane. Ipak, neprekidno brine šta će biti sa njima u budućnosti…

Ženske grudi su oličenje najlepše životne uloge i snažnih emocija – materinstva i strasti. Ko to poriče, definitivno nije osetio ni jedno ni drugo. Ipak, za vlasnice najlepše sekundarne polne odlike, grudi vremenom prerastu iz predmeta ponosa u predmet velike brige. Naša čitateljka nam je iskreno objasnila zbog čega je tako duboko vezana za… svoje grudi!

Kada sam imala deset godina, ušla sam u kupatilo (moram da napomenem, bez kucanja!) i zatekla majku u pripremama za izlazak. Obučena samo u najlonke i sa ružem na usnama, uvijala je kosu figarom. Znala sam da je sledeći korak navlačenje jednog od onih predivnih, satenskih grudnjaka koje sam često probala kada bih ih zatekla da vise na bravi kupatila. Mama je pustila uvojak plave kose iz štipaljke figara i vešto ga zakačila na čelo. Bila je prelepa žena. Ali, onda sam spazila njene grudi! Ispod ženstvenih bluza od svile koje je majka često nosila njeni ženski atributi uvek su izgledali zaobljeno i tako „ponosno“. No, bez grudnjaka, njene grudi bile su „izduvane“ i opuštene gotovo do struka. „Ćao, mila!“, rekla je veselo moja majka. Stajala sam kao ukopana, preneražena onim što sam videla.

Prelomni trenutak

Nisam baš sigurna da li je ovaj događaj bio presudan za formiranje mog stava o „održavanju“ grudi. Ipak, sigurna sam da od trenutka kada su počele da mi rastu, pokušavam da nadigram silu gravitacije i očajnički se trudim da one ostanu čvrste i podignute. Zapravo, reč „očajnički“ nije dovoljna. Bukvalno sam opsednuta i, od kada znam za sebe, primenjujem brojne „konstruktivno-kreativne“ mere očuvanja njihovog oblika i čvrstine. Neskidanje grudnjaka dok spavam samo je jedna od njih. Danas, u tridesetoj godini, više ništa ne prepuštam slučaju, a brushalter skidam samo kad se tuširam. Čak i tada se sapunam jednom rukom, dok drugom pridržavam grudi. I za vreme seksa ga se oslobađam samo onoliko koliko je neophodno. I dok druge žene dozvoljavaju da ih ljubavnik potpuno razodene i baci grudnjak, ja to činim sama i odmah ga stavljam pod jastuk, da bih ga već posle tri minute izvukla iz skrovišta i ponovo navukla. Jednostavno, ne mogu da podnesem pomisao da bih za petnaestak minuta strasti mogla uništiti silne godine discipline i primene zaštitnih mera. „Ali, tvoje grudi su prelepe“, obično protestuje svaki novi muškarac u mom životu. „Zar ne možeš da skineš grudnjak bar jednom?“ Osim ako nisam mortus pijana ili u apsolutnom ljubavnom zanosu, moj odgovor je: „Ne“.

Ja sam potpuno normalna!
Tokom vremena koje provodim na poslu, moje grudi su brižljivo „upakovane“ u čvrst grudnjak, ispod bele bluze, ili vunene rolke, i retko kada razmišljam o njima. Kada izađem sa prijateljicama, najčešće tračarimo, kukamo zbog finansijske situacije i ljubavnih problema. Čak i kada sam sama, u stanu, radim, čitam knjige, gledam filmove i mislim na realne stvari, poput karijere ili situacije u zemlji. Imam brojna interesovanja, emotivne veze, život! Ipak, na kraju svega, neizbežno stajem pred veliko ogledalo, sporo skidam grudnjak i posmatram kako mi se grudi „izlivaju“. Pitam se da li su spuštenije nego prethodnog dana zbog trčanja, istezanja i savijanja koje sam „obavila“ tokom dana, kao i da li ih je sportski grudnjak previše zgnječio. U ovim „ekspertizama“ posmatram ih iz nekoliko uglova, podižem i pomno pretražujem svaki delić kože u potrazi za (mikro)strijama. Priznajem, jednom sam čak za to koristila lupu! Ali, i pored svega, mislim da sam normalna osoba!

– Bore su OK, ali opuštene grudi… –

Priznajem, čudno je to što se uopšte ne sekiram zbog sitnih bora koje su počele da mi se pojavljuju oko očiju. Ne padam u bedak čak ni zbog ispucalih kapilara, koji su počeli da mi se pojavljuju na stopalima i listovima. Moja vezanost za grudi je sasvim drugačija – instinktivna, unutrašnja, reklo bi se, iz stomaka! One su za mene apsolutni simbol ženstvenosti, a njihovo starenje doživljavam kao osnovni gubitak potencije. U doba njihovog „procvata“, kada su prkosile iz svake majice koju bih obukla, prezentovale su svu moju privlačnost, seksepil, moć… Bez sosptvene zasluge, voljom majke prirode dobila sam pristojno velike i oble grudi. Dok ih posmatram u ogledalu, hrabreći se, često sebi kažem: „Hej, ja sam mlada. Čitav život je preda mnom.“ No, često razmišljam i o muškarcu pored kojeg ću se, jednog dana, skrasiti.

Deo ovih razmišljanja posvećen je i ideji, zapravo činjenici, da će ta osoba propustiti moje grudi u njihovom najboljem izdanju (a tek svi oni gubitnici, koji su ih videli pa izgubili!). Iako se nadam da ću tog mitskog muškarca privući mozgom, priznajem da se povremeno pitam da li će me želeti i kada se „bliznakinje“ spuste još nekoliko centimetara. Ili, da li će me želeti bez obzira na „visinsko“ stanje mojih grudi. Takođe, pitam se da li ću i ja jednog dana stajati u kupatilu, polunaga i nesvesna pogleda svog ljubopitljivog deteta. Razmišljam o tom detetu, kao i o činjenici da ću ga dojiti tim istim „asesoarima“, što je čin koji će zauvek, tako su mi bar rekli, isisati iz njih ono što je preostalo od života. I, hoću li i dalje voleti svoje grudi nakon što se to desi? Ili ću potpuno odustati od njih? (Ili ću se obratiti odličnom hirurgu i završiti s tim?)

U međuvremenu, nastaviću svoju suludu bitku sa zakonima fizike, besomučno utrljavati u grudi kreme za zatezanje i piti vitamin C (jer sam pročitala da poboljšava elastičnost kože). Nedavno mi je prijateljica otkrila starinski lek za čvrste grudi (mudrost joj je prenela baka): kupanje u ledenoj vodi. Ne deluje baš prijatno, ali otvorena sam za sve opcije! Na kraju, moram da priznam da živim za trenutke u kojima uhvatim svoj odraz u ogledalu i pomislim: „Vredne su pažnje i truda koji ulažem u njih!“.

Foto: Shutterstock