Jod: Stvoren za preporod zdravlja

Masovna upotreba pesticida u poljoprivredi i aditiva u prehrambenoj industriji negativno utiče na zdravlje čoveka. Već decenijama povećavaju se koncentracije teških metala i toksina u ljudskom organizmu koje dovode do novih i masovnih bolesti. Kako se spasiti u vremenu kada sve više štetnih materija unosimo u naš organizam – svesno ili nesvesno?

Foto: Guliver/Thinkstock

Malo je poznato, nije u interesu profita pa se i ne reklamira, da je jod dokazano nezamenljiv element u detoksikaciji organizma. Redovno uzimanje joda u odgovarajućim količinama znatno uvećava izlučivanje teških metala poput olova i žive ali i ostalih otrovnih materija kao što su: florid, bromid i hlorid.

Dugogodišnja istraživanja dr. Brownsteina, Lyne Farrow i drugih, nedvosmisleno potvrđuju da je nedostatak joda u organizmu direktno povezan sa rakom dojke, štitnjače, jajnika, prostate i materice. Dugačka je lista bolesti, koje se mogu uspešno lečiti jodom zahvaljujući njegovim antikancerogenim, ali i protivupalnim, antivirusnim i antibakterijskim svojstvima. Zato ni malo ne čudi činjenica, da je jod u 19. veku korišćen kao univerzalni lek.

Moderna medicina ga je sklonila u stranu, a na snazi je i dalje stara preporuka o dnevnoj dozi od 0,15 miligrama za prevenciju gušavosti. U međuvremenu je potvrđeno da je jod neophodan ne samo štitnjači, već i svakoj živoj ćeliji organizma a naročito mlečnim žlezdama. Prema dr. Guyu Abrahamu „nedovoljni unos joda prouzrokovao je više ljudske patnje i smrti nego dva svetska rata zajedno“!

Zato vodeći istraživači u ovoj oblasti preporučuju dnevni unos joda od 13 miligrama. Prirodni jod se obilato može koristiti iz plodova mora, riba i algi.