Kako da prepoznate i smanjite rizik od bolesti srca

Mnogo ljudi misli da je bolest srca problem koji se dešava drugima. Ako su žene u pitanju, možda smatraju da ih pol štiti, a muškarci da su suviše mladi da imaju ozbiljan srčani problem. I jedno i drugo mišljenje je pogrešno. Bolest srca je ubica broj jedan i kod muškaraca i kod žena. Javlja se i kod osoba srednjih godina kao i kod starijih lica.

„Kada nastane, bolest srca traje celog života, a ako pacijent ne promeni dnevne navike, dolazi do pogoršanja stanja. Može se učiniti mnogo toga da uopšte ne dođe do bolesti. Ukoliko neko i oboli, bolest ipak može da se kontroliše, da se spreči prvi ili drugi srčani udar i da se poveća šansa za dug i vitalan život“, ističe prof. dr Nada Čemerlić Ađić, kardiolog i direktorka Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine.

Ona kaže da su faktori rizika zdravstvena stanja ili navike koje povećavaju mogućnost razvoja bolesti ili njenog pogoršanja.

„Postoje dve vrste faktora rizika. Oni koji se ne mogu kontrolisati i oni na koje je moguće uticati. Faktore rizika koje je nemoguće izmeniti su porodična istorija rane bolesti srca i godina života. Kod žena, rizik od bolesti srca se povećava posle 55. godine, a kod muškaraca posle 45. godine. Pušenje, gojaznost, fizička neaktivnost, prekomerno korišćenje alkohola, stres, povišen holesterol i šećerna bolest, faktori su koji se mogu kontrolisati. Postojanje samo jednog od ovih faktora rizika je opasno, a više njih je veoma ozbiljno jer se oni mogu udružiti i pogoršati efekte jedni drugima“, kaže doktorka. Prema njenim rečima, većina faktora rizika se može kontrolisati promenom stila života, a ponekad su neophodni i lekovi. Tako, na primer, pušenje ili pasivno pušenje doprinosi otežanoj cirkulaciji krvi kroz arterije, što može dovesti do srčanog udara.

„I visok krvni pritisak povećava rizik od bolesti srca, šloga i srčane slabosti. Postoji nekoliko načina da kontrolišete krvni pritisak, a to je pravilna ishrana, manji unos soli, redovno vežbanje i održavanje normalne težine“, savetuje dr Čemerlić Ađić.

Visok holesterol i masnoće su još jedan bitan faktor koji treba kontrolisati. Masnoće se nagomilavaju na zidovima krvnih sudova koji snabdevaju srce, što može dovesti do začepljenja.

„Holesterol se može smanjiti zdravom ishranom koja sadrži manju količinu ukupnih i zasićenih masti i prostih šećera, a povećanim unosom složenih šećera i voća i povrća, redovnom aktivnošću, dostizanjem i održavanjem poželjne telesne mase i, ako je potrebno, korišćenjem lekova“, ističe doktorka.

Gojaznost

Može povećati rizik od dobijanja ne samo bolesti srca nego i drugih hroničnih oboljenja. Čak i mali gubitak telesne mase pomoći će u smanjenju rizika od bolesti srca. Važno je znati da i povećan obim struka predstavlja rizik za kardiovaskularne bolesti, jer govori o rizičnoj raspodeli masnog tkiva.

Neaktivnost

Iako nemate druge faktore rizika, fizička neaktivnost povećava mogućnost razvijanja kardiovaskularnih oboljenja. Treba pokušati s brzim hodanjem, dizanjem lakih tegova, pomaže čak i spremanje kuće i dvorišta. Ako je potrebno, 30 minuta aktivnosti podelite na tri intervala.

Dijabetes

Oko dve trećine osoba sa šećernom bolesti umire od nekog oboljenja srca ili krvnih sudova. Dijabetes se može otkriti testiranjem nivoa šećera u krvi. Ako bolujete od dijabetesa, veoma je važno da ga držite pod kontrolom kako biste izbegli komplikacije, među kojima su i srčana oboljenja.

Izvor: Blic Žena