Kako da sačuvate mozak od starenja

Mozak nas čini onim što jesmo, primarni je pokretač naših misli i naših akcija, a s vremenom postaje jedinstvena arhiva ličnih osobina i iskustava. Ali, ipak, mozak nije ništa drugačiji od ostalih organa u fizičkom smislu. Ćelije u mozgu stare podjednako kao na bilo kojem drugom delu tela, na srcu ili kukovima…

„Kada govorimo o starenju mozga, ne prihvatamo to toliko teško kao npr. bore. Zreo mozak je poželjna stvar“, kaže Suzan Grinfild, jedna od vodećih britanskih naučnica iz oblasti neurologije. „Veze između ćelija u mozgu konstantno mogu da se obnavljaju kroz život i da jačaju, ali problem se pojavljuje kada te veze prestanu da rade“.

Najučestalija indikacija starenja mozga je gubitak pamćenja, a što osobe žive duže senilnost je sve uobičajenija. Ipak, mozak se može zaštiti i procesi starenja se mogu usporiti.

Oko 20 posto ljudi nosi u sebi gen koji značajno povećava rizik od obolevanja od Alchajmerove bolesti, ali kod ostalih razvoj te bolesti zavisi od načina na koji su proveli život.

Neka društva, poput zajednice sveštenika Mount Athos u Grčkoj uopšte nemaju zabeležene slučajeve senilnosti ili moždanog udara, a to se pripisuje njihovom životu bez stresa i zdravoj ishrani.

Mnogi procesi mogu da doprinesu gubitku pamćenja. Krvni sudovi u mozgu postaju krući, a to usporava protok krvi u mozgu i otežava snabdevanje kiseonikom. Drugi proces, iako još uvek nije potpuno istražen, govori o neproporcionalnom nakupljanju amiloida u moždanim ćelijama. Takođe, postoje neki dokazi kako su osobe obolele od Alchajmerove bolesti imale kroz život manji moždani udar, koji nije morao da bude primećen. Ponekad dođe do manjeg izliva krvi u mozak, a da osoba uopšte ne primeti to stanje.

Iako se senilnost pojavljuje najčešće kod ljudi starijih od 80 godina, naučnici veruju kako taj proces počinje mnogo ranije, u četrdesetim. A tada je i potrebno da se započne s prevencijom.

Kako starimo naš sistem slabi pa je potrebno da mu pomognemo ishranom. Važno je uključiti u ishranu mnogo namirnica koji sadrže antioksidante poput šumskog voća, brokolija i svih drugih koje sadrže vitamin C i vitamin E.

Dodaci ishrani s ribljim uljem bogatim omega-3 masnim kiselinama takođe pomažu jer smanjuju rizike kardiovaskularnih oboljenja.

Ne sme se podceniti ni važnost vežbanja. Ne samo da gojaznost ide ruku pod ruku sa visokim krvnim pritiskom, nego postoje i dokazi kako vežbanje ojačava mozak, jer do njega u tim trenucima dopire više krvi.

Ali najvažnije od svega je vežbati sam mozak. „Mozak je kao bilo koji drugi mišić, što ga više trenirate to će on biti jači“, kaže Grinfild. Trebali bi da se stalno suočavate i oprobate u novim situacijama, učite nove stvari, jezike, ispunjavate ukrštene reči, igrate šah. Važno je da izaberete aktivnost u kojoj uživate, ali koja i povoljno deluje. Možete pisati simfonije, pisati novele ili razvijati smisao za humor. Važno je da ne zapustite i ne ulenjite mozak.