Kako prepoznati simptome šuge, vaški, žutice ili dizenterije

Za sada ni u prihvatnim centrima ni u evakuisanim područjima nema epidemija zaraznih bolesti. Ipak, kada ovakva poplavna katastrofa pogodi jednu zemlju, za očekivati je da se jave pojedine zarazne bolesti i infekcije. Stoga budite na oprezu i naučite kako da prepoznate prve simptome.

Zarazne infekcije je moguće izbeći tako što ćete paziti odakle uzimate vodu za piće, a voće, povrće i druge namirnice dobro operite pre konzumacije. Takođe, redovno perite ruke i održavajte ličnu higijenu, a životni prostor zahvaćen poplavama mora dobro da se očisti, osuši i dezinfikuje od buđi i drugih mikroorganizama.

VAŠKE

Ove napasti vas neće životno ugroziti, niti vam preneti neke opasnije bolesti, ali su nezgodne. Prvi simptomi vaški su sitne male gnjide u kosi (jajašca vaški), svrab i češanje glave.

Uklanjanje započinje pranjem kose specijalnim antipedikuloznim šamponima. Šampon uklanja samo žive organizme i zbog toga je nakon pranja kose neophodno mehanički, upornim češljanjem uskim češljićem ukloniti sve gnjide koje su se zakačile za vlasi. Tretman šamponom se ponavlja za sedam dana, a u međuvremenu je važno da se svakodnevno pregledate (posebno potiljak, predeo oko slepoočnica i iza ušiju) i češljate kako bi se uklonile i najupornije gnjide.

U porodici u kojoj su se pojavile vaške, potrebno je nakon tretiranja glave svih ukućana oprati svu posteljinu, ćebad, peškire, odeću koja se navlači preko glave kao i sve kape i šešire, šnalice, trakice za kosu…

ŠUGA

U pitanju je zarazna infekcija kože uzrokovana gnjidom “Sarcoptes scabiei”. Ovi paraziti su mali i obično nisu vidljivi golim okom. Žive u koži domaćina, uzrokujući jak alergijski svrab.

U pitanju je bolest koja je u vezi s vodom i poplavama. Šuga se može preneti sa objekata, mada do prenosa najčešće dolazi direktnim dodirom, a rizik od oboljevanja je proporcionalan dužini kontakta.

Simptomi šuge su sitne crvene tačke, uglavnom na rukama i pregibnim površinama, ručnim zglobovima, laktovima, pazuhu, između prstiju, a nekada mogu da se prošire i na veći deo tela. Zaraza se širi isključivo direktnim kontaktom sa obolelom osobom, tako da je pranje ruku najbolja prevencija.

Oboljenje je izlečivo uz odgovarajuću terapiju, a posledice, ukoliko se sa lečenjem počne na vreme, nisu ozbiljnije po opšte zdravstveno stanje čoveka. Ne lečite šugu sami, obavezno se javite lekaru kako bi vam prepisao odgovarajuću terapiju.

DIZENTERIJA

Dizenterija, odnosno srdobolja, zarazno je oboljenje sluzokože debelog creva, praćeno čestim krvavosluzavim stolicama, naponima pri vršenju nužde i opštim poremećajem zdravlja. Bacili dizenterije izdržavaju vrlo dobro hladnoću, a neotporni su prema toploti. U zemlji i vlazi mogu da se održe dugo, a na suncu uginu brzo. Mogu dugo da se zadrže u crevima i stolici osoba koje su preležale srdobolju.

Izvor uzročnika dizenterije je bolesnik, odnosno njegov izmet. Na zdravlje osobe prenosi se bilo neposredno, dodirom, bilo posredno, preko muva, hranom i vodom. Dovoljno je da se zdrave osobe rukuju s bolesnikom ili da dodirnu predmete koje bolesnik upotrebljava pa da se, ako potom ne operu dobro ruke, zaraze.

Prvi znaci dizenterije su opšta malaksalost i brzi zamor, lako povećanje temperature, osećaj neprijatnosti u stomaku, krčanje u crevima, te česte stolice praćene bolovima. Uporedo ide i pogoršanje opšteg stanja. Bolesnik je iscrpljen, stalno ima potrebu za vodom, nema potrebu za hranom, oči su mu „upale“, jezik je beo, obložen i suv.

Nemojte ni pokušavati sami da lečite dizenteriju, već odmah potražite pomoć lekara! U prvo vreme treba uzimati što više tečnosti, ali ne mnogo odjednom (zašećerena voda, čaj, kafa, sok od maline, limuna ili pomorandže i, naročito, pirinčana voda). Mleko se može davati, ali veoma razblaženo vodom, čajem ili bistrom kafom. Kasnije se prelazi na kašastu hranu.

ŽUTICA

Ima nekoliko vrsta hepatitisa, ali u ovakvoj situaciji najverovatniji je hepatitis A, odnosno “bolest prljavih ruku“. Iako su i drugi hepatitisi zarazne žutice, ova vrsta bolesti se lako dobija i širi, posebno među decom i mladima. Odrasli, stariji od 30 godina, retko oboljevaju, kao i stari.

Inkubacija (period od dobijanja virusa do pojave simptoma i znakova bolesti) traje od 15 do 50 dana, obično oko mesec dana. Srećom, većina dece ima blažu formu bolesti. Što je dete mlađe (ovo ne važi za bebe kod kojih je bolest potencijalno veoma opasna) veća je šansa da bolest prođe neopaženo!

Bolest počinje takozvanim nespecifičnim smetnjama: zamor, bolovi u mišićima i zglobovima, sledi mučnina i loš apetit, a većina ljudi dobije povišenu (obično ne previsoku) temperaturu. Proliv se često javlja. Žutica se ne mora videti, naročito kod mlađe dece, ali pažljivi roditelji mogu primetiti tamnu boju mokraće. Ako dete požuti obično su beonjače te koje prvo dobiju žutu prebojenost.

Sve traje od par nedelja do mesec dana, veoma retko duže, a velika većina obolelih lepo se oporavi. Nažalost, nema leka koji može da ubije virus. Zato je terapija odmaranje, dijetetski režim koji podrazumeva lakšu hranu, vitamine i čekanje da bolest prođe.

RESPIRATORNE I CREVNE INFEKCIJE

U slučaju simptoma sličnih prehladi ili gripu nikako se ne lečite na svoju ruku, već se obavezno javite lekaru. Problemi sa gornjim disajnim putevima ili plućima mogu nastati kao posledica udisanja štetnih materija iz okoline, ali zbog prisustva buđi ili bakterija u, još uvek, vlažnoj kući.

Važno je da lekari uzmu bris kako bi se tačno odredilo da li je infekcija gljivičnog, bakterijskog ili virusnog porekla, a zatim da se preduzme adekvatno lečenje.

U slučaju stomačnih problema, može se uzimati neki blag probiotik i prilagoditi ishrana. Ipak, za slučaj da je u pitanju neko ozbiljnije trovanje ili dizenterija, važno je da se na vreme potraži stručna pomoć.

Izvor: Telegraf
Foto: Tanjug/Oksana Toskić