Loš posao poguban za zdravlje

Prelazak iz stanja nezaposlenosti u radni odnos neće doneti nikakav mentalni boljitak ukoliko je posao slabog kvaliteta, tvrde australijski stručnjaci. Loš posao, čak i u vreme krize, gori je po mentalno zdravlje od nerada, jer može prouzrokovati depresiju i anksioznost.

Rezultati jednog australijskog istraživanja pokazali su da je obavljanje nekih zanimanja gore po mentalno zdravlje od nerada, prenosi Si-En-En.
U doba velike nezaposlenosti i ekonomske krize, neko ko je ostao bez posla mogao bi lako da padne u iskušenje da zgrabi prvu ponuđenu priliku. Ponovo biti u radnom odnosu i zarađivati zvuči pozitivno, ali je realnost daleko kompleksnija.

Naučnici, koji su tokom sedam godina pratili više od 7.000 Australijanaca, navode da povratak u radni odnos ne podrazumeva uvek psihološki podsticaj i osećanje blagodeti, što nas vraća na koncept otuđenja rada koji su razvili mnogi filozofi i sociolozi, od Hegela preko Dirkema do Makrsa.

Autor studije Piter Batervort iz Centra za istraživanje mentalnog zdravlja na Australijskom nacionalnom univerzitetu u Kanberi tvrdi da prelazak iz stanja nezaposlenosti u radni odnos neće doneti nikakav mentalni boljitak ukoliko je posao slabog kvaliteta, jer loš posao je gori za mentalno zdravlje od nerada.
Posao mora da bude kompleksan, zahtevan, siguran, dobro plaćen i da pruža izvestan stepen samostalnosti kako bi osoba koja ga obavlja mogla u punoj meri da se ostvari, mišljenje je profesora Batervorta.
Nasuprot tome, kod radnika koji je u stalnom strahu da će izgubiti zaposlenje, koji je loše plaćen i mora strogo da polaže račune šefu doći će do degradacije mentalnog zdravlja, posebno do pojave simptoma depresije i anksioznosti.
Istraživači su, takođe, primetili da radno okruženje ima još veći uticaj na mentalno zdravlje radnika od samog posla koji obavlja. Ključnu ulogu za osećanje blagodeti zaposlenih ima rukovodeći kadar.
„Loši šefovi podstiču nezadovoljstvo. Stres dolazi od loših menadžera“, ističe Robert Hogan, stručnjak za radne odnose.

Studija, navode autori, nema cilj da ljudima savetuje da odbiju posao koji im je preko potreban, već da podstakne na opšte razmišljanje o uslovima rada i zdravlju zaposlenih.
„Na isti način kao što danas više ne prihvatamo da obavljamo poslove koji su fizički rizični ili nas izlažu opasnim ili toksičnim supstancama, potrebno je raditi na uspostavljanju psihološki pozitivnog radnog okruženja“, zaključio je Batervort.