Naučite da dišete pravilno i napunite se energijom

Prosečan čovek bez hrane može da živi oko 3 nedelje, bez vode oko 3 dana, a bez kiseonika samo 3 minute. Život započinje i završava dahom. Stoga je jasno da je disanje najvažniji životni proces ljudskog organizma. Jedan od velikih problema današnjeg čoveka jeste nepravilno disanje, odnosno korišćenje svega 30 do 40 odsto kapaciteta pluća. Zbog toga se javljaju mnoge bolesti te gubitak energije i životnog poleta. Kako bi sačuvali mentalno i fizičko zdravlje i vitalnost, možemo započeti s praktikovanjem različitih tehnika disanja.

Osvestite vaše disanje

Disanje je aktivnost o kojoj uglavnom ne razmišljamo. Kada bismo obratili pažnju uvideli bismo kako dišemo dublje i sporije kad smo opušteni, a brže kad smo uzbuđeni. Pokušajte da osvestite svoje disanje. Tokom dana, pri obavljanju svakodnevnih aktivnosti i prilikom odmora, obratite pažnju na svoj dah. Uočićete kako se okretanjem svesnosti prema unutra dah opušta i produbljuje. Pokušajte da utvrdite da li vam se pri disanju pomiče stomak ili grudni koš. Idealno je disanje kombinacija tzv. stomačnog i grudnog disanja pri čemu se koristi čitav kapacitet pluća. Redovnim osveštavanjem i vežbanjem daha, ispravno disanje može s vremenom postati navika.

Drevna nauka o disanju – pranajama

Prema verovanjima indijskih jogija, «prana» je životna sila koja struji kroz nas i prožima čitav univerzum, dok «yama» znači kontrolisati. Vežbanje svesne kontrole nad dahom – pranajame, stimuliše i povećava životnu energiju te na taj način održava telo zdravim. Pomoću ovih vežbi omogućava se optimalno delovanje endokrinog, nervnog i probavnog sistema kao i psiho-fizička stabilnost. Jednostavne vežbe disanja omogućuju ljudima da postignu duboki odmor i uklone nagomilane napetosti u telu i umu.

Kako izvoditi vežbe disanja

Postoje brojne tehnike pranajame, od onih jednostavnijih koje možete savladati sami, do vrlo složenih koje obučavaju učitelji različitih sistema joge širom sveta. Najjednostavnija od njih je tehnika dubokog jogijskog disanja. Izvodi se u uspravnom sedećem položaju. Diše se duboko celim stomakom, srednjim delom grudnog koša i zatim gornjim delom. Vežba se izvodi opušteno i bez naprezanja. Pri udahu stomak se izboči prema napolje, a pri izdahu vraća prema kičmi. Ovakvo disanje blago masira unutrašnje organe, podstiče probavu, reguliše rad bubrega, opušta nas i snižava krvni pritisak. Udisanjem što veće količine vazduha tokom nekoliko minuta izvođenja ove vežbe, telo opskrbljujemo s većom količinom dragocenog kiseonika, a time i većom količinom energije.

Druga izvrsna vežba kontrole daha je i tzv. tehnika naizmeničnog nosnog disanja. Dobrobiti ove vežbe su uravnoteženje leve i desne strane mozga, sprečavanje upale sinusa, poboljšana cirkulacije, ravnoteža uma itd. Izvodi se u sedećem položaju s desnom rukom podignutom do nivoa nosa. Palcem desne ruke zatvorimo desnu nosnicu i udahnemo na levu. Potom srednjim prstom i prstenjakom zatvorimo levu nosnicu i izdahnemo na desnu. Sedeći udah je na istoj desnoj nosnici te izdah na levoj. Postupak se ponavlja nekoliko minuta.

Užitak disanja punim plućima

Premda je vazduh besplatan i svima dostupan, njegov kvalitet bitano utiče na tehniku disanja. Izvođenje vežbi disanja u prirodi, ispod drveta ili uz vodu posebno blagotvorno deluju na našu vitalnost i energiju. Vazduh je na ovim mestima posebno nabijen tzv. negativnim jonima koji na ljudski organizam imaju pozitivne učinke. Disanje punim plućima u prirodnom okružju deluje i na oslobađanje hormona sreće te u nama budi zaspali urođeni osećaj povezanosti s prirodom.