Nove zavisnosti – net, porno, pilule

Svako od nas ima neku naviku ili „mali ritual“ koji mu pruža osećaj sigurnosti i zadovoljstva. Ponekad, zbog neostvarenosti ili problema u drugim oblastima života, to pređe u zavisnost ili kompulsivni oblik ponašanja – što je češće obavljamo, sve nam je potrebnija. Tada se zatvara začarani krug iz kojeg je teško izaći bez priznavanja problema, snažne volje i stručne pomoći.

„Proveravam mejl sto puta dnevno“
Tamara Z. (25)

„Završila sam glumačku akademiju i u stalnoj sam potrazi za poslovnim angažmanom. Budući da se danas većina oglasa postavlja na internet, veliki deo vremena provodim za kompjuterom. Pre godinu dana, primila sam jedan mejl sa obaveštenjem o audiciji, koja je održana prethodnog dana – dakle, videla sam ga kada je već bilo kasno! Od tada živim u strahu da ću propustiti sjajnu poslovnu priliku ukoliko češće ne budem proveravala mejl. Ima dana kada i sto puta proverim mejlove! Mislim da sada provodim oko 75% vremena na netu, proveravajući mejlove, ponude pozorišta, MySpace i Facebook. Kada obavim prvi krug provere, vraćam se na početak.

Dešava se da zbog toga probdim nad računarom do četiri sata ujutro. Nakon nekoliko meseci ovakvog života, postalo mi je teško da komuniciram sa ljudima – osim, naravno, preko mejla ili SMS-a. Nekako, lakše mi je da sedim ispred ekrana kompjutera, ili da izbegavam izlaske iz kuće, nego da idem i kucam na vrata „važnim ljudima“. I komunikacija u mom privatnom životu sada se gotovo svodi na Facebook i MySpace. Odbila sam milion poziva za izlazak i druženje da bih ostala kod kuće i surfovala netom. U trenucima kada mogu racionalno da razmišljam, uviđam u kojoj je meri moje ponašanje u suprotnosti sa mojom profesijom, i koliko vodim virtuelni život. Obratila sam se čak i psihologu za pomoć. Ipak, sumnjam da ću ikada uspeti da se oslobodim zavisnosti.“

Zavisni ste od interneta
Na planetarnom nivou, procenjuje se da oko 21 milion ljudi održava kontakt preko BlackBerryja. Veliki deo njih kompulsivno proverava inboks – u toaletu, u kolima, tokom jela, na romantičnom izlasku, čak i tokom seksa! Za ove ljude, prispeće mejla izaziva priliv dopamina, baš kao i osvajanje džekpota. Objektivno, većina pošiljaka koja nam stigne mejlom nije zanimljiva: spamovi, reklame ili računi za plaćanje. Ipak, povremeni talasi uzbuđenja, po dobijanju poruke od voljene osobe ili pozitivnog odgovora velikog (platežnog) klijenta, „hrane“ zavisnost. Nada da ste nekome zaista potrebni i da mu je stalo do vas održava mejl prijateljstva.

„Lečim se od zavisnosti od pornografije“
Kristina P. (30)

„Tokom srednje škole i studija imala sam samo dve prijateljice, a momci su bili potpuno nezainteresovani za mene. Mnogo sam patila, zbog čega sam sate i sate provodila na internetu, gde sam posećivala i pornografske sajtove. Osim što sam saznavala mnogo toga o ljudskom telu, često bi se tako i seksualno uzbudila. Pošto pre toga nikada nisam imala dečka, pretvarala sam se da su muškarci na ekranu moji partneri i da me žele. To mi je pružalo identitet – ta pripadnost nekome. Vremenom sam postala ovisnik o pornografiji. Inače, radim kao profesorka u srednjoj školi a, u to vreme, direktor me je neprekidno maltretirao – stalno me je ponižavao pred drugim kolegama govoreći mi da sam potpuno bezvredna osoba, koja loše utiče i na đake.

Jedne večeri, kada sam stigla kući, spazila sam oglas na internetu. Narednih šest sati provela sam gledajući pornografske filmove. Sledeće noći tako sam provela punih osam sati. Ubrzo sam provodila čitavu noć na porno sajtovima i eksperimentisala masturbirajući. Bio je to sjajan vid bekstva i skretanja pažnje sa stvarnosti – i to jeftin, lako dostupan i „potpuno privatan“. Jurila sam kući svaki dan sa posla, zaključavala vrata, navlačila zavese i gasila svetlo. Potom bih se smestila na kauč, sa laptopom na krilu i – prekidala svaki kontakt sa spoljašnjim svetom, sve do narednog dana.

Vremenom, ova navika počela je da narušava moj svakodnevni život – bila sam iscrpljena i nisam mogla da pogledam muškarca, a da ga ne zamislim bez odeće. Počeo je da me progoni strah da će ljudi iz škole nekako saznati kako provodim slobodno vreme. Zbog toga sam živela u „stanju konstantnog stida i panike“. Kakva je to žena koja može da postane zavisna od pornografije? Konačno, skupila sam hrabrosti da se poverim svojoj prijateljici, koja me je ubedila da se obratim psihologu. U prvom razgovoru sa njom (bilo me je sramota da razgovaram sa muškarcem psihologom!) saznala sam da nisam jedina ovisnica o pornografiji.

Dogovorile smo se da postavim filter na svoj računar, za koji je samo ona znala šifru. Izdržala sam mesec dana bez svog ‘hobija’, a onda sam popustila prošlog decembra. U to vreme, dobila sam otkaz u školi i morala sam brzo da pronađem novi posao. Zbog velikog stresa i neizvesnosti, bio mi je potreban odušak. Naravno, pronašla sam ga u pornografiji – kupila sam nekoliko DVD-jeva sa pornografskim materijalom. Ipak, priznala sam sve svom psihologu i na taj način pokušavam da kontrolišem svoj poriv. Prošla su već skoro tri meseca bez pornografije, a moj cilj je da izdržim još jedan. Tada ću sebe nagraditi putovanjem u inostranstvo. To me motiviše da izdržim.“

Prevelika izloženost

Kako da odredite da li su vaši „nestašluci“ na netu signal ozbiljnog problema:

* Odbijate pozive za druženja i izlaske da biste ostali kod kuće i gledali porno filmove.

* Ne možete seksualno da se uzbudite bez stimulacije porno materijalom.

* Obećali ste sebi da više nikada nećete gledati ništa sa oznakom „porno“ ili „XXX“.

Pokušajte ove metode da biste kontrolisali svoje porno navike:

* Instalirajte softver za filtriranje ili blokadu u svoj računar.

* Postavite računar na vidno mesto u stanu – na primer, u dnevnu sobu.

* Provodite više vremena u društvu, a ne sami.

„Ne mogu da preguram dan bez svojih pilula“
Sanja T. (35)

„Ja sam anksiozna osoba. Zbog toga noću često ne mogu da spavam. Tokom srednje škole uzimala sam pilule za smirenje ili za spavanje, pa sam ubrzo počela da izostajem sa prepodnevne nastave, jer nisam mogla da se probudim. Budući da sam bila odličan đak, moji roditelji nisu pravili problem zbog toga. Kada sam krenula na fakultet, nisam mogla da izostajem sa predavanja, pa sam tražila od lekara da mi propiše anksiolitik – da se opustim. Narednog dana pila bih kafu za kafom, da ublažim efekte leka. Jednom sam, tokom noćnog izlaska, uzela lek sa koktelom i onesvestila se. To je bio i poslednji put da pijem lek sa alkoholom.

Nakon završetka studija, počela sam da radim kao PR u jednoj kompaniji, a moj posao je podrazumevao svakodnevne kontakte sa velikim brojem klijenata, uključujući ljude iz inostranstva. Na poslu moram da budem već u sedam, da bih uspela da obavim sve dnevne obaveze. Za mene je to zaista veliki problem, jer ne mogu da zaspim pre dva-tri sata posle ponoći. Satima ležim u krevetu, vrtim u glavi sve ono što moram da uradim narednog dana i analiziram sve razgovore koje sam prethodnog dana vodila. Jedino što ujutro nisam sigurna da li su se ti razgovori zaista odigrali, ili su samo živopisna sanjarenja. Zato posežem za svojim pilulama koje me opuštaju, mada ostavljaju neprijatan ukus metala u ustima.

A da bih bila 100% spremna za rad, i da bih eliminisala slabost, ujutro popijem psihostimulant (pronašla sam vezu u bolnici!). Doduše, ponekad izaziva drhtavicu. Takođe, tokom radnog vremena, često izlazim iz kancelarije da bih pušila. Nekada sam pila ‘Red Bull’, ali mi je krvni pritisak naprosto ‘podivljao’. Sada pijem dijetalnu kolu – oko sedam limenki dnevno. Da, znam: ja sam ovisnik o stimulativnim sredstvima. Naravno, kolegama nisam rekla za svoju naviku, jer ne želim da oni, a još manje nadređeni, znaju da sam ovisnik. Niko me ne bi razumeo. Mnogi od njih se stalno žale da im je teško da ujutro ustanu, ali nemaju pojma koliko je život iscrpljujući za nekoga poput mene. Većinu dana se osećam kao da se krećem kroz maglu, a da mi je telo od želea. Ipak, kada ne bih uzela pilule, ne bih mogla da funkcionišem.“

Život na pilulama

Pokazatelji ovisnosti o lekovima (na recept):

* Za svaki slučaj, držite lekove u tašni, ili u kancelarijskom stolu.

* Već godinu dana uzimate antidepresive, ili pilule za spavanje, ali i dalje osećate iste simptome.

* Promenili ste lekara da biste osigurali stalno snabdevanje lekovima.

Metode odvikavanja:

* Uključite se u program odvikavanja pod stručnim nadzorom.

* Lekar će vam možda propisati određeni medikament koji ublažava simptome odvikavanja (apstinencijalne krize).

* Postepeno redukujte broj lekova koje uzimate, pre nego što ih potpuno ukinete.

Tekst: Nataša Ćovin; foto: Profimedia, Dreamstime