Oprez, baterije! Iliti, mogu li baterije ugroziti zdravlje našoj deci?
Svakog utorka, u saradnji sa portalom Sajberuvce, na našem portalu možete čitati tekst koji se bavi decom sa oštećenim sluhom, njihovim razvojem, edukacijom, zaštitom prava i uključivanjem u društvo. Prethodne tekstove pročitajte OVDE, a danas ćemo se baviti podizanjem svesti o opasnosti za decu koju mogu predstavljati neadekvatno odložene baterije, kao i savetima za preventivno delovanje.
Svi znamo one članke koji se bave sadržajem torbi i torbica različitih osoba, a u cilju opšte zabave. Obično se u toj gomili apsolutno neophodnog pribora za preživljavanje tipa ključevi, novčanik, telefon, maramice, sjaj za usne – nađe bar jedan predmet koji je neuobičajen, koji privlači pažnju i čini prikaz originalnijim. Za nas – roditeljke Sajberuvaca, to bi bile baterije… jer, kako ponekad umem da kažem – u odabranom društvu, koje neće zameriti malo crnog humora na sopstveni račun: ”Moje dete sluša na baterije”.
Ipak, iskorišćene baterije stavljam isključivo na jedno mesto – u veliku teglu, na najvišoj polici u hodniku, tako da može da je dohvati samo odrasla osoba i to uz malo propinjanja na prste. Ako se dogodi da baterije menjamo van kuće, a dešava se često, potrošene baterije ubacim u posebnu kutiju za to predviđenu ili u pakovanje za baterije, dok ne stignem kući, do tegle.
Sve ovo sam do skoro radila intuitivno, a onda sam pročitala strašnu vest – dete je progutalo bateriju i… ishod je bio najtragičniji mogući.
Da se razumemo, današnji svet funkcioniše „na baterije”: daljinski upravljači, satovi, igračke, pa čak i muzičke čestitke…sve to radi na baterije. Trend smanjivanja proizvoda, da bi im se dodala portabl funkcija, zahtevao je smanjivanje i baterija. A male baterije, takozvani „dugmići” su nažalost veoma privlačne za one koji tek istražuju ovaj svet čulom ukusa, kao i za naše drage kućne ljubimce kojima zapadne za oko sve što sjaji.
Ok, baterije postoje još od prošlog veka, čemu baš sad sva galama?
Kolika je opasnost od povrede baterijama za malu decu govori i podatak da je 1990. godine Američko pedijatrijsko društvo odlučilo da usled epidemije poseta dece mlađe od 18 godina urgentnim centrima a povodom gutanja baterije, sprovede istraživanje na tu temu. Zaključci istraživanja su bili da je ova vrsta situacija postala izuzetno učestala (da je slična situacija i na „starom kontinentu” govori činjenica da se u izveštaju BBC-ja čak pominje i učestalost od jednog slučaja mesečno), posebno kod dece uzrasta od 3,5 do 4,5 godine (inače, posebno rizična grupa su deca oba pola do 5 godina). Razlog? Sve veća primena i dostupnost baterija, a edukovanost nedovoljna. U istraživanju se još pominje i da osim što progutaju bateriju mališani umeju da je gurnu u nos ili uho. Na sreću, preko 90% slučajeva uključenih u ovo israživanje se završilo bez ozbiljnijih posledica po dete.
Šta je važno znati o baterijama „dugmićima”?
Posebno su opasne baterije koje u sebi sadrže litijum (hemijska oznaka Li, na engleskom je naziv „lithium”) – piše na pakovanju, a neretko i na samoj bateriji. Kada se litijumska baterija proguta, u kontaktu sa pljuvačkom njeno električno kolo se aktivira i može bukvalno da progori tkivo unutrašnjih organa uzrokujući opekotine i/ili unutrašnje krvarenje. Ukoliko postoji mogućnost, bilo bi najbolje zameniti litijumske baterije baterijama drugačijeg sastava.
Baterije cink-vazduh (Zn-Air), koje su trenutno najzastupljenije u slučaju slušnih pomagala, mogu da sadrže otrovni metal živu (hemijska oznaka Hg, na engleskom je naziv „mercury”). I u ovom slučaju, pri prolasku baterije kroz digestivni trakt, može se dogoditi da baterija samo prođe bez posebnih posledica, a može se desiti da usled delovanja pljuvačne i želudačne kiseline dođe do rastvaranja ovojnice baterije i da otrovna živa iscuri u unutrašnjost organizma. U mnogim naprednijim zemljama, zabranjene su cink-vazduh baterije koje sadrže živu, što u Srbiji nije slučaj. Ipak, i kod nas su dostupne baterije na kojima piše „mercury free” što znači da ne sadrže živu, i da su samim tim manje štetne po okolinu i naravno, mogu naneti manje štete ukoliko dođu u kontakt sa unutrašnjošću organizma.
Olovo (hemijska oznaka Hg, na engleskom je naziv „lead”) i kadmijum (hemijska oznaka Cd, na engleskom je naziv „cadmium”) su još neki od potencijalno opasnih sastojaka koji se mogu naći u baterijama za slušna pomagala – obično onim punjivim.
Zato, čitajmo nalepnice sa sastojcima na kutiji baterija!
Klikom OVDE pročitajte nastavak teksta i savete za utvrđivanje potencijalnog oštećenja sluha.