Oprez, baterije! Iliti, mogu li baterije ugroziti zdravlje našoj deci?

by | novembar 15, 2016

Svakog utorka, u saradnji sa portalom Sajberuvce, na našem portalu možete čitati tekst koji se bavi decom sa oštećenim sluhom, njihovim razvojem, edukacijom, zaštitom prava i uključivanjem u društvo. Prethodne tekstove pročitajte OVDE, a danas ćemo se baviti podizanjem svesti o opasnosti za decu koju mogu predstavljati neadekvatno odložene baterije, kao i savetima za preventivno delovanje.

Guliver/Getty Images

Guliver/Getty Images

Svi znamo one članke koji se bave sadržajem torbi i torbica različitih osoba, a u cilju opšte zabave. Obično se u toj gomili apsolutno neophodnog pribora za preživljavanje tipa ključevi, novčanik, telefon, maramice, sjaj za usne – nađe bar jedan predmet koji je neuobičajen, koji privlači pažnju i čini prikaz originalnijim. Za nas – roditeljke Sajberuvaca, to bi bile baterije… jer, kako ponekad umem da kažem – u odabranom društvu, koje neće zameriti malo crnog humora na sopstveni račun: ”Moje dete sluša na baterije”.

Ipak, iskorišćene baterije stavljam isključivo na jedno mesto – u veliku teglu, na najvišoj polici u hodniku, tako da može da je dohvati samo odrasla osoba i to uz malo propinjanja na prste. Ako se dogodi da baterije menjamo van kuće, a dešava se često, potrošene baterije ubacim u posebnu kutiju za to predviđenu ili u pakovanje za baterije, dok ne stignem kući, do tegle.

Sve ovo sam do skoro radila intuitivno, a onda sam pročitala strašnu vest – dete je progutalo bateriju i… ishod je bio najtragičniji mogući.

Članak se nastavlja posle reklama

Da se razumemo, današnji svet funkcioniše „na baterije”: daljinski upravljači, satovi, igračke, pa čak i muzičke čestitke…sve to radi na baterije. Trend smanjivanja proizvoda, da bi im se dodala portabl funkcija, zahtevao je smanjivanje i baterija. A male baterije, takozvani „dugmići” su nažalost veoma privlačne za one koji tek istražuju ovaj svet čulom ukusa, kao i za naše drage kućne ljubimce kojima zapadne za oko sve što sjaji.

Ok, baterije postoje još od prošlog veka, čemu baš sad sva galama?

Guliver/Getty Images

Guliver/Getty Images

Članak se nastavlja posle reklama

Kolika je opasnost od povrede baterijama za malu decu govori i podatak da je 1990. godine Američko pedijatrijsko društvo odlučilo da usled epidemije poseta dece mlađe od 18 godina urgentnim centrima a povodom gutanja baterije, sprovede istraživanje na tu temu. Zaključci istraživanja su bili da je ova vrsta situacija postala izuzetno učestala (da je slična situacija i na „starom kontinentu” govori činjenica da se u izveštaju BBC-ja čak pominje i učestalost od jednog slučaja mesečno), posebno kod dece uzrasta od 3,5 do 4,5 godine (inače, posebno rizična grupa su deca oba pola do 5 godina). Razlog? Sve veća primena i dostupnost baterija, a edukovanost nedovoljna. U istraživanju se još pominje i da osim što progutaju bateriju mališani umeju da je gurnu u nos ili uho. Na sreću, preko 90% slučajeva uključenih u ovo israživanje se završilo bez ozbiljnijih posledica po dete.

Šta je važno znati o baterijama „dugmićima”?

Članak se nastavlja posle reklama

Posebno su opasne baterije koje u sebi sadrže litijum (hemijska oznaka Li, na engleskom je naziv „lithium”) – piše na pakovanju, a neretko i na samoj bateriji. Kada se litijumska baterija proguta, u kontaktu sa pljuvačkom njeno električno kolo se aktivira i može bukvalno da progori tkivo unutrašnjih organa uzrokujući opekotine i/ili unutrašnje krvarenje. Ukoliko postoji mogućnost, bilo bi najbolje zameniti litijumske baterije baterijama drugačijeg sastava.

Guliver/Getty Images

Guliver/Getty Images

Baterije cink-vazduh (Zn-Air), koje su trenutno najzastupljenije u slučaju slušnih pomagala, mogu da sadrže otrovni metal živu (hemijska oznaka Hg, na engleskom je naziv „mercury”). I u ovom slučaju, pri prolasku baterije kroz digestivni trakt, može se dogoditi da baterija samo prođe bez posebnih posledica, a može se desiti da usled delovanja pljuvačne i želudačne kiseline dođe do rastvaranja ovojnice baterije i da otrovna živa iscuri u unutrašnjost organizma. U mnogim naprednijim zemljama, zabranjene su cink-vazduh baterije koje sadrže živu, što u Srbiji nije slučaj. Ipak, i kod nas su dostupne baterije na kojima piše „mercury free” što znači da ne sadrže živu, i da su samim tim manje štetne po okolinu i naravno, mogu naneti manje štete ukoliko dođu u kontakt sa unutrašnjošću organizma.

Olovo (hemijska oznaka Hg, na engleskom je naziv „lead”) i kadmijum (hemijska oznaka Cd, na engleskom je naziv „cadmium”) su još neki od potencijalno opasnih sastojaka koji se mogu naći u baterijama za slušna pomagala – obično onim punjivim.

Zato, čitajmo nalepnice sa sastojcima na kutiji baterija!

Članak se nastavlja posle reklama

Klikom OVDE pročitajte nastavak teksta i savete za utvrđivanje potencijalnog oštećenja sluha. 

Tagovi: